Aleksandar Vučić © Dragan Mujan/Shutterstock
U Srbiji se ponovo glasalo, ovoga puta na redovnim lokanim izborima koji su održani 2. juna u 88 gradova i opština
Nije iznenađenje da su izborne liste okupljene ispod imena predsednika Srbije Aleksandra Vučića ubedljivo pobedile na lokalnim izborima, kao i da su tokom izbora zabeležene prevare i krađe glasova , organizovano dovođenje birača iz Republike Srpske i cirkularno glasanje, tzv. bugarski voz.
Za opozicione građane je razočarenje raspad koalicije Srbija protiv nasilja i nizak rezultat u mestima gde se, s obzirom na prošle izbore, očekivala pobeda. Umesto njih, u Beogradu je najviši rezultat opozicije dobio Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-promeni , koji se prvi put pojavio na izborima, dok je u Nišu, trećem gradu po veličini, čak 25% podrške građana dobila lista grupe građana koju predvodi niški kardiohirurg dr Dragan Milić. Tako se pokazalo da su birači koji ne podržavaju politiku predsednika Vučića svoje poverenje ne samo u ova dva grada u većoj meri dali pokretima koji do sada nisu učestvovali u izbornim utakmicama.
Do trenutka pisanja ovog teksta nije poznat konačni rezultat u Nišu, Čačku i u četiri beogradske opštine. Opozicija je uložila prigovore i optužuje vlast da je prekrojila rezultate u vlastitu korist.
Borba unutar opozicije
Na izborima u decembru 2023. Aleksandar Vučić nije uspeo da formira vlast u Beogradu i pod pritiskom je ponovio beogradske izbore. Posmatračka misija ODIHR je u svom izveštaju o ovim izborima iznela niz ocena i preporuka za buduće fer izbore. Opozicija, pre svega ona unutar tadašnje koalicije Srbija protiv nasilja (SPN), formulisala je svoje zahteve, tražeći da se izbori, prvobitno najavljeni za maj, odlože kako bi se kroz pregovore sa vlastima uz podršku međunarodne zajednice izborili za poštene izborne uslove.
Činjenica da su lokalni izbori zakazani za 2. jun dovela je do raskola u opoziciji. Bez obzira na to što nisu ispunjeni svi traženi zahtevi, jedan deo koalicije SPN odlučio da izađe na izbore pod sloganom Biram borbu. Drugi, predvođeni najjačom opozicionom Strankom slobode i pravde Dragana Đilasa, rešili su da bojkotuju ove izbore, smatrajući da je trebalo sve odložiti do jeseni i do tada proveriti sve biračke spiskove koje je Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) „dopunila“ biračima pre svega iz Republike Srpske koji nemaju prebivalište u Srbiji. Bojkotaši međutim nisu bili dosledni. Nisu izašli u Beogradu, ali u nekim drugim mestima jesu, pa su tako bili deo jedinstvene opozicione koalicije u Novom Sadu.
Tako je nastala konfuzija i međusobno nadigravanje između lidera raspale koalicije SPN da li treba ili ne izaći na izbore i to je obeležilo opozicionu kampanju. „Biram borbu“ - savez šest stranaka među kojima su Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka - nisu imali mnogo šanse. Njihova kampanja videla se najviše na društvenim mrežama, čak i beogradski nezavisni mediji više prostora su davali bojkotašima koji su optuživali svoje dojučerašnje partnere da su pogazili datu reč jer su pristali na izbore pod neregularnim uslovima.
Posledice ovog sukoba su se videle na izborima. Udružena opozicija u Novom Sadu (među njima i stranke koje su bojkotovale beogradske izbore) nije uspela da pobedi koaliciju predvođenu SNS-om. Izvesno je da su neodlučni birači ostali kod kuće jer su rasprave i poruke koje su stizale iz Beograda od opozicionih lidera podstakle apstinenciju.
S druge strane, zbog nejedinstva opozicione koalicije očekivana pobeda u opštinama koje su opoziciono uporište je propuštena, a tamo gde su sada prigovori i sumnje na krađu glasova teško je verovati da će Vučićeva stranka lako prepustiti vlast. To se videlo i na dan izbora, aktivisti SNS bacili su suzavac na novinare, opozicione aktiviste i građane na Novosadskom sajmu, gde se nalazio kol centar SNS. Protest je nastao zbog sumnje da su u kol centru dupli birački spiskovi. Incidenata je bilo i u Beogradu.
Borba protiv UN Rezolucije
Za razliku od opozicije, predsednik Aleksandar Vučić je u večitoj kampanji i njegova vlast deluje monolitno. Ovoga puta, iako su izbori bili na lokalu, forsirao je nacionalne teme i na njima gradio kampanju. Okosnica je bila Rezolucija o Srebrenici koju je 23. maja usvojila Generalna skupština UN i po kojoj je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje se negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Iako se u tekstu Rezolucije ne pominje ni Srbija ni srpski narod, nedeljama uoči sednice glavna tema režimskih medija i poruka vlasti bila je da je ona usmerena protiv Srba koji su samim postojanjem ovakvog dokumenta označeni kao genocidni narod.
U danu izglasavanja Rezolucije na vrhu kule elitnog naselja Beograd na vodi svetleo je kajron: „Srbi nisu genocidan narod“ a kada se sednica završila ispisana je zahvalnost i pojedinačno je u tekstu nabrojano svih 19 zemalja koje su glasale protiv. Na samoj sednici predsednik Vučić i članovi njegove delegacije sedeli su zamotani u srpske zastave i po povratku u zemlju poručivali da su pobedili jer je 68 zemalja glasalo uzdržano dok su „samo“ 84 zemlje podržale ovaj dokument. Po računici vlasti u Beogradu, većina zemalja bila je uz Srbiju, a to je pobeda Vučića, koji se neprestano bori i žrtvuje.
Ovo nije jedina bizarnost koja se dogodila. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić uoči izbora je osmislio tzv. Dane porodice i nedeljama su širom grada održavane razne manifestacije. Da bi podigao značaj svoje ideje iskoristio je koncerte nemačke grupe Rammstein koji su na svojoj turneji odavno imali zakazan koncert u Beogradu i stavio ih na listu događaja u okviru Dana porodice.
Svakako je mnogo više ljudi bilo na ovom koncertu nego na okupljanju koje je trebalo da proslavi Vučićevu pobedu na lokalnim izborima. Takozvani Prvi svesrpski sabor pod nazivom "Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska" trebalo je najpre da se održi povodom izglasavanja Rezolucije o Srebrenici ali je pomeren za posle izbora sa najavom da će okupiti više desetina hiljada ljudi. Prema procenama nezavisnih medija bilo ih je manje od deset hiljada.
Sabor je počeo molebanom koji je služio partijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, a završio se žurkom na terasi tržnog centra u Beogradu na vodi. Između ta dva događaja predsednik Vučić, zajedno sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, obznanio je nacrt Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, u kojoj se konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, te da se ne podržava rezolucija o Srebrenici.
Time je Vučić poslao poruku regionu kao i građanima Srbije i zaokružio još jednu izbornu pobedu posle koje može da vlada neometano bez obzira što rezultati glasanja tokom godina beleže pad njegove popularnosti. Izbori mu u narednim godinama ne trebaju, pred njim je Expo 2027 , međunarodna specijalizovana izložba od koje se očekuje da bude kapitalna investicija. Sudeći prema načinu na koji se do sada u Srbiji investiralo, dosta toga će se sliti u kasu vlasti.
