Beograd (© Bobica10/Shutterstock)
Sva odgovornost je na plećima vlasti i ukoliko ne uspeju da na odgovarajući način organizuju odbranu od zaraze, njihova pozicija bi mogla da postane teža nego ikada u proteklih osam godina
Srpske vlasti uvele su 15. marta vanredno stanje zbog epidemije korona virusa. Zatvorena su obdaništa i škole, ograničeno je kretanje osobama starijim od 65 godina, uveden karantin za one koji ulaze u zemlju, ograničen broj ljudi koji mogu da borave u kafeu ili restoranu, zatvoreni svi šalteri javnih službi i preduzete druge mere. Odluka o vanrednom stanju usledila je desetak dana nakon raspisivanja redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora koji treba da se održe 26. aprila, što je samo po sebi donelo pojačanu politizaciju epidemije.
Povezivanje epidemije i izbora bilo je neminovno jer se procenjuje da bi u aprilu ona mogla da dostigne vrhunac. Dan nakon proglašenja vanrednog stanja Republička izborna komisija (RIK) je odlučila da se "prekinu sve izborne radnje", što praktično znači odlaganje izbora. To podrazumeva i obustavu predaje izbornih lista, za šta rok još nije istekao. O nastavku izbornog procesa RIK će odlučivati posle ukidanja vanrednog stanja. Vanredno stanje može trajati 90 dana i može da bude produženo za još 90 dana. Dakle ukupno šest meseci.
Neposredno uoči proglašenja vanrednog stanja vlada je donela uredbu o zabrani okupljanja više od 100 ljudi u zatvorenom prostoru (kasnije je limit smanjen na 50 ljudi). Zbog toga je, prema tumačenju koje su ponudile vlasti, bilo nemoguće sazvati sednicu parlamenta (ima 250 poslanika) kako bi se odluka o vanrednom stanju izglasala. Odluku o vanrednom stanju su doneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i predsednica parlamenta Maja Gojković, koristeći ustavnu odredbu koja im omogućava da, u slučajevima kada parlament ne može da se sastane, odlučuju oni.
Tako se, političkom voljom vladajućeg bloka, dogodilo da rad parlamenta bude suspendovan uredbom vlade koju je taj isti parlament izabrao. Pojedini pravni eksperti smatraju da je trebalo (i da je bilo moguće) naći načina da se ipak održi sednica parlamenta, ali vladajući blok ne obraća pažnju na te primedbe. Čak i ako se odbace tvrdnje oponenata i eksperata da su vlasti smišljeno stvorile situaciju u kojoj mogu brzo i lako da odlučuju o krupnim pitanjima poput vanrednog stanja, ostaje činjenica da, u najmanju ruku, nisu bile kadre da predvide moguće posledice vladine uredbe o ograničavanju broja ljudi koji mogu da borave u isto vreme u zatvorenom prostoru po pravni sistem zemlje.
Kampanja
Imajući u vidu dramatična iskustva drugih zemalja, poput Italije, realno je pretpostaviti da bi izborna kampanja i glasanje u slučaju proširenja virusa bili praktično neizvodljivi i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić to razume. Proglašenjem vanrednog stanja on nastoji da borbu protiv zaraze učini efikasnijom, ali i da zadrži punu pažnju javnosti i kreira uslove u kojima će se u narednim mesecima, odnosno sve do prestanka neposredne opasnosti od korona virusa, njegov glas i glas vladajućih krugova čuti još jače.
Vučić je na konferenciji za novinare na kojoj je saopštio odluku o proglašenju vanrednog stanja snažno nastojao da pokaže emocije, naročito moleći građane starije od 65 godina koji su rizična grupa da ostanu kod kuće. Ali, apel nije urodio plodom budući da se sutradan na ulicama Beograda i drugih gradova pojavio veliki broj starijih ljudi koji su, kao i svakog drugog dana, išli za svojim poslovima - plaćali račune, nabavljali lekove i robu u prodavnicama ili šetali po parkovima.Premijerka Brnabić je reagovala istoga dana popodne, snažno osuđujući takvo ponašanje.
Vlada je 17. marta donela nova, veoma stroga ograničenja. Od osam uveče do pet ujutro je zabranjeno kretanje, što znači da je praktično uveden policijski čas, a ljudima starijim od 65 godina je zabranjen izlazak iz kuće. I te mere je saopštio Vučić, objasnivši da su vlasti bile prinuđene da ih uvedu jer stanovništvo nije reagovalo na apele upućivane prethodnih dana.
Za ovakav odnos građana dobrim delom krive su vlasti. Jer, pre samo petnaestak dana na konferencijama za novinare, na kojima je bio i Vučić, i u mejnstrim medijima moglo se čuti i pročitati da je korona "najsmešniji virus u istoriji", da je slabiji od običnog gripa i da Srbi, koji su preživeli ratove i sankcije, mogu lako da ga savladaju uz upotrebu rakije i belog luka. U šaljivom tonu preporučivano je ženama da iskoriste priliku i odu u Milano u šoping jer su tamo rasprodaje, a do pre samo sedam dana vladajući krugovi i predstavnici zdravstvenih institucija čvrsto su stajali na stanov ištu da ne treba zatvarati škole i obdaništa.
Mogući razlog za ovakav stav je činjenica da je kampanja za redovne parlamentarne izbore tada već bila uveliko u toku. Vlasti su planirale ubedljivu pobedu i nisu želele da im te planove ništa ugrozi, pa ni pandemija. Kada se pokazalo da je đavo odneo šalu i da mora hitno da se deluje, oštre mere su donešene bez odgovarajuće pripreme javnosti. Tako se značajan procenat stanovništva, koje je upravo "razumelo" da će Srbija bez problema da se izbori sa virusom, suočio sa rigoroznim ograničenjima poput zabrane izlaska za starije od 65 godina. Prihvatanje novog pristupa suzbijanja zaraze otuda, sasvim očekivano, nailazi na ozbiljne probleme koje tek treba savladati.
Izazovi
Ljudi iznad 65 godina su u značajnom procentu glasači Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) i ostaće pomalo zbunjeni. Ukoliko zaista budu preduzimane drastične mere, poput izricanja kazni od 150.000 dinara (oko 1.200 evra) onima koji se nađu na ulici, to neće naići na oduševljenje. Takvu kaznu biće objektivno teško i naplatiti jer su mnogima penzije niže od 400 evra mesečno pa jedva imaju da plate struju i komunalne usluge. Mnogi iz te kategorije još rade i od toga im zavisi opstanak. Vlasti će, dakle, morati ili da budu fleksibilne u primeni drastičnih mera, ili da se dobro pripreme za suočavanje sa nezadovoljstvom koje može da utiče na njihov politički rejting.
Predsednik Vučić je verovatno svestan potencijalne opasnosti koja mu preti pa snažno nastoji da bude svakodnevno prisutan u javnosti i da zadrži pažnju svojih pristalica. On se u dužem vremenskom periodu obraćao javnosti po nekoliko puta nedeljno, a od izbijanja pandemije gotovo svaki dan. Situaciju koristi i kao priliku da oštro kritikuje oponente i da ističe uspehe i zasluge vladajućeg bloka. To je kod opozicije samo pojačalo uverenje da je uvođenje vanrednog stanja motivisano i političkim razlozima, da Vučić pokušava da dodatno marginalizuje oponente koji ionako već godinama nemaju pristup mejnstrim medijima i da Ustav i zakoni dozvoljavaju da se svi problemi vezani za borbu protiv korona virusa reše uvođenjem takozvane vanredne situacije, o čemu odluku donosi vlada.
Nije dobro prihvaćena ni činjenica da je predsednik Vučić vanredno stanje proglasio na predlog ministra odbrane Aleksandra Vulina. To je izazvalo negodovanje i kritike budući da zemlja nije izložena opasnosti od vojnog napada nego opasnosti po zdravlje ljudi. Vlasti su simboličkim pojavljivanjem vojnika sa dugim cevima pred bolnicama i u pojedinim delovima Beograda verovatno želele da stanovništvu pošalju poruku o ozbiljnosti situacije, ali je to kod građana zabrinutih zbog slabljenja pravne države i jačanja stranačkog uticaja na pravni poredak i rad institucija samo pojačalo strahovanja i nepoverenje.
Kada se sve sabere, vlasti će, uprkos tome što su formalno ojačane uvođenjem vanrednog stanja, u narednim mesecima ostati suočene sa otporom oponenata i sa potencijalnim nerazumevanjem dela svojih pristalica. Sva odgovornost je na njihovim plećima i ukoliko ne uspeju da na odgovarajući način organizuju odbranu od zaraze, njihova pozicija bi mogla da postane teža nego ikada u proteklih osam godina. Otuda Vučić u borbi protiv korona virusa sebi ne sme da dozvoli neuspeh.
