Čepurin i Brnabić (foto Beta )
Ana Brnabić je na samom početku mandata Briselu i Vašingtonu poslala jasan signal da nova srpska vlada ostaje na ranije utvrdjenim pozicijama, da neće biti zaokreta ka Rusiji i da se, čak, može očekivati snažnije približavanje Briselu. Teško da je to uradila bez saglasnosti predsednika Aleksandra Vučića
Ukoliko Srbija bude morala da bira, izabraće Evropsku uniju (EU) a ne Rusiju - ova izjava Blumbergu je srpsku premijerku Anu Brnabić definitivno "lansirala" na političku scenu kao potencijalno važnog aktera. O njoj se do sada mahom govorili kao prvoj ženi (a uz to i deklarisanoj pripadnici LGBT populacije) na premijerskom mestu u Srbiji i kao osobi koja će ispunjavati volju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U ovo poslednje ne treba sumnjati, ali je sada jasno da će delovati prilično odlučno i čvrsto.
Sve su svemu, Ana Brnabić je na samom početku mandata, verovatno uz saglasnost Vučića, Briselu i Vašingtonu poslala jak signal da nova srpska vlada ostaje na ranije utvrdjenim pozicijama, da neće biti zaokreta ka Rusiji i da se, čak, može očekivati snažnije približavanje Briselu. Osim toga, pokazalo se da predsednik i premijer Srbije, za razliku od vremena kada je na predsedničkoj funkciji bio Tomislav Nikolić, sada o EU govore istim ili sličnim glasom.
Nakon ove izjave padaju u vodu nagadjanja da bi u novoj vladi Ana Brnabić mogla da se bavi ekonomskim pitanjima, dok bi politička pitanja bila u nadležnosti prvog potpredsednika vlade Ivice Dačića. Ako se ima u vidu da je ona na premijersko mesto došla voljom predsednika Vučića, jasno je da izjava o davanju prednosti EU u odnosu na Rusiju pokazuje da Dačić ipak neće biti taj koji vodi "politički deo" vlade i da Vučić zadržava punu kontrolu nadključnim političkim i ekonomskim poslovima.
Dačić je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), ključnog koalicionog partnera Srpske napredne stranke (SNS) u vladajućem bloku. On i njegova stranka imaju jake veze sa Moskvom, uživaju naklonost Rusije i u novoj vladi su dobili dva ministarska mesta više nego što su imali u pprethodnoj. Iz toga, kao i iz činjenice da je u vladu ušao Moskvi veoma blizak biznismen Nenad Popović, izvlačio se zaključak da je u novoj vladi ojačala proruska struja.
Prioriteti
Davanje prioriteta EU u odnosu na Rusiju u srpskoj politici, zapravo, nije ništa novo. Jer, već godinama srpske vlade se drže stava da im je ulazak u EU osnovni cilj na spoljnopolitičkom planu, što samo po sebi znači da je Srbija već napravila izbor. Ali, srpski političari su do sada izbegavali da pomenu situaciju u kojoj bi Beograd morao da se opredeljuje tako što bi birao izmedju Rusije i EU. Premijerka je to sada učinila, reč je izgovorena i naširoko komentarisana i ne može više da se vrati.
U prvi mah se očekivalo da će Ana Brnabić ili neko iz Vučićevog okruženja da demantuje autentičnost navoda iz intervjua Blumbergu, uz već uobičajena objašnjenja o stavu istrgnutom iz konteksta. Ali, to se nije dogodilo. Ministarka za evropske integracije Aleksandra Joksimović (SNS) je rekla da ne vidi ništa čudno u izjavi Ane Bnabić i da se tome što je rekla pridaje isuviše velika pažnja. Vučić takodje nije striktno osporio izjavu, a iz redova Dačićeve SPS stižu sporadična gundjanja.
Šta Moskva misli o celom slučaju pokazao je proruski portal Sputnjik istog dana kad je objavljena sporna izjava Ane Brnabić. Portal je pozvao Vučića da se odredi prema toj izjavi a od srpskih vlasti je zatraženo da jasno kažu da li će uvoditi sankcije Rusiji. U prvi mah zvanični stav je znatno blaži i iznela ga je portparolka Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova koja je rekla da nije dobro da se, kada je reč odnosima Rusije i Srbije, Srbija dovodi u situaciju da mora da pravi izbor.
Ova izbalansirana izjava delovala je umirujuće, ali je bila na snazi veoma kratko. Već sutradan Zaharova je saopštila da je Ana Brnabić, koja se odmah po objavljivanju spornog intervjua Blumbergu sastala sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Čepurinom, tom prilikom predala stenograme intervjua. Takodje je rekla da stenogrami pokazuju da Ana Brnabić nije citirana na odgovarajući način. Saopštenje o predavanju stenograma intervjua je prilično neprijatno po Beograd, ali iz vladajućih krugova nije bilo gotovo nikakvih reakcija.
Vučić je dan nakon saopštenja Zaharove razgovarao sa novinarima i rekao da nista ne zna o stenogramu, ali da zna šta premijerka misli i radi i da ima njegovo puno poverenje. Predsednik Srbije je izbegao da kaže da li je sporna izjava Ane Brnabić pogrešno citirana ili izvučena iz konteksta, a to nisu učinili ni premijerka ni drugi funkcioneri SNS-a. Tako je, na kraju, ostalo da o demantiju izričito govori samo Moskva, pozivajući se na sastanak premijerke sa ruskim ambasadorom Čepurinom.
Rizici
Srbija, dakle, nije zvanično i izričito demantovala navode premijerke, pa je ostalo još da se definiše kada nastupa trenutak u kome bi morala da se opredeli izmedju EU i Moskve. Objektivno gledano, to i nije hipotetičko pitanje jer je teško očekivati da bi EU mogla da primi Srbiju u svoje članstvo bez potpunog prihvatanja njene spoljne politike, što uključuje i neki oblik sankcija prema Rusiji. Dakle, trenutak "ili ili" bi, u krajnjem ishodu, mogao da nastupi onog dana kada bude donošena odluka o ulasku Srbije u EU.
Do tada će proći godine, a možda i decenije, ali Vučiću je očigledno bilo veoma važno da već sada jasno stavi do znanja u kom se pravcu kreće i da odagna svaku sumnju u mogućnost da nova vlada počne osetnije da se približava Rusiji. To će u Briselu, ali i u Vašingtonu, svakako biti dočekano kao dobar i ohrabrujući signal, ali nikakve "brze pruge" za ulazak Srbije u EU neće biti. Toga su svesne i vlasti u Beogradu koje prevashodno žele da poprave i učvrste pozicije i pokažu svoje definitivno opredeljenje.
U svemu tome Vučić, bar za sada, nema ozbiljniji politički rizik. Izjavu je dala premijerka Brnabić a ne on, pa je bilo prostora da se stvar popravi tako što bi ona bila kritikovana. Ali, otpori nisu bili naročito jaki, pa izričiti demanti ni nije bio potreban. Srpski predsednik sada mirno može da planira neki sledeći sličan korak, s pravom očekujući da ne neće naići ne veći opor na domaćoj političkoj sceni. Njega verovatno mnogo više brinu mogući potezi Rusije, od čije nafte i gasa zavisi srpska privreda, ali ni tu ne očekuje dramatične rezove.
Nacionalistički orijentisana opozicija je "na nož" dočekala izjavu Brnabićeve, jasno pokazjujći naklonost ka Rusiji, dok su proevropske orijentisane strane stavile do znanja da su skeptične i da smatraju da premijerkina izjava ne donosi ništa naročito novo, oštro osudjujući odnošenje stenograma intervjua ruskom ambasadoru. Ni jedni ni drugi za sada ne mogu ozbiljnije da ugroze pozicije Vučića, s tim što proevropska opozicija zapravo i nema ozbiljnijih razloga da kritikuje konkretnu izjavu jer je jasno da ona, makar formalno, učvršćuje proevropski kurs.
