Ana Brnabić
Istina je da većina iz vladajućeg bloka ne gaji simpatije prema LGBT populaciji, ali je takodje istina da većina ima za cilj da zadrži pozicije stečene u minulih nekoliko godina. Vučić zna da je ista ta većina svesna da bez njega ne bi bila ni iz daleka tako moćna i da će morati da ga posluša
Srpski pedsednik Aleksandar Vučić ima sve razloge da bude zadovoljan prvim efektima odluke da za mandatara za sastav nove vlade bude imenovana Ana Brnanić, dosadašnja ministarka uprave i lokalne samouprave i osoba koja se javno deklarisala kao pripadnica LGBT populacije. Potez je očekivano privukao pažnju svetskih medija, a Srbija i Vučić su pobrali pohvale i aplauze za smelu odluku koja vodi ka uspostavljanju većeg stepena tolerancije u tradicionalistički orijentisanom i prilično konzervativnom srpskom društvu.
Vučić je odigrao veštu političku igru u kojoj se predstavio kao političar spreman da vuče rizične poteze, a činjenica da tim povodom nije bilo ozbiljnijeg javnog otpora kod većine birača ostavlja utisak o stabilnosti vlasti. Cela operacija zapravo i nije bila naročito rizična. Jer, istina je da većina iz vladajućeg bloka ne gaji simpatije prema LGBT populaciji, ali je takodje istina da većina (praktično svi) ima za cilj da zadrži pozicije stečene u minulih nekoliko godina. Vučić zna da je ista ta većina svesna da bez njega ne bi bila ni iz daleka tako moćna i da će morati da ga posluša.
Imenovanje Ane Brnabić pratila je dobro osmišljena kampanja čiji cilj je bio da se pokaže da je reč o teškoj odluci koju nije bilo lako "progurati" u vladajućoj većini. Svakako najvažniji "detalj" u tom pogledu je bilo višednevno nagadjanje medija da li će biti prikupljena natpolovična većina glasova za izbor Ane Brnabić. Vučić se sastao sa poslanicima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), čiji je osnivač i predsednik, ubedjujući ih da svi glasaju za premijerku, a mediji su stalno ponavljali kako mu je stalo da prikupi najmanje 128 glasova u parlamentu od 250 mesta.
Suštinski, većina nijednog trenutka nije bila ugrožena jer vladajuća koalicija, dakle SNS i njeni saveznici, Socijalistička parija Srbije (SPS) i stranke nacionalnih manjina imaju zajedno najmanje 150 poslaničkih mesta. Nastojanje da se prikupi 128 poslaničkih glasova odnosilo se samo na SNS i njene neposredne saveznike, gde je Vučić želeo (i uspeo) da ima apsolutnu podršku. Osim toga, on je dominantna politička figura na čijoj ličnoj popularnosti počiva moć SNS-a i drugih stranaka vladajućeg bloka, a niko iz tog tabora suštinski nije spreman da udje u rizičan sukob sa predsednikom.
Podrška
Nova vlada treba da bude izabrana do kraja ovog meseca, za šta sada nema praktično nikakvih prepreka. Unutar vladajuće većine sporna je jedino podrška Jedinstvene Srbije (JS) Dragana Markovića Palme, radikalnog i javno deklarisanog protivnika LGBT populacije, koji je u koaliciji sa SPS-om. Sa njim se još pregovara i sasvim je moguće da će i on i njegovih pet poslanika u srpskom parlamentu glasati za vladu. Jer, komotna većina u parlamentu postoji i bez njegove podrške, a glasanje protiv vlade bi bilo loše primljeno kod SNS i Vučića.
Stav opozicije takodje ne može da ima suštinski značaj na ishod glasanja o vladi jer vladajući blok ima ubedljivu većinu. Opozicija nema ni snage ni mogućnosti da izbor nove vlade iskoristi kako bi popravila rejting medju biračima. Stav opozicionih stranaka se svodi na ocenu da će Ana Brnabić biti marioneta u rukama Vučića koji će stvarno vladati. To je verovatno tačno, ali se budućoj premijerki ne može na samom startu osporiti pravo da pokaže šta zna, zbog čega ovakva kritika, bar za sada, nema suštinski uticaj na stav značajnijeg procenta biračkog tela.
LGBT populacija u Srbiji je, naravno, zadovoljna što će javno deklarisana gej osoba postati premijerka, ali joj ipak ne daje "blanko" podršku. "Izbor premijerke koja je lezbejka u svakoj zemlji u svetu znaci dosta u simboličkom smislu i to je vest svuda... Njen doprinos može biti dobar, ona se i kao ministar založila za rešavanje par problema (npr. Promena JMBG za osobe koje promene pol), ali sve ide prilično sporo. Ostaje da se vidi da li će biti više promena i napretka dok je ona na mestu premijerke, ali je očigledno da bez podrške predsednika i vladajuće partije ništa nije moguće", kaže Goran Miletić (Civil Righrts Defenders).
Miletić upozorava da nekoliko zakona koji su fokus LGBT zajednice još čekaju na izmene i kaže da ne vidi mogućnost da se položaj te zajednice suštinsku unapredi dok ne bude izmenjena zakonska regulativa. "Mislim da Ana Brnabić neće da se bavi detaljima. Ona bi mogla da postavi pitanje zašto se neke stvari ne rešavaju u odredjenim resorima, ali prave i velike promene zavisiće od vladajuće koalicije”, kaže on.
Vlada
Tvrdnje opozicije da će nova srpska vlada biti pod dominacijom predsednika Vučića su itekako zasnovane. To se videlo već tokom samog procesa imenovanja mandatarke, budući da se u javnosti već uveliko govori o programu nove vlade, o čemu ona sama još nije iznosila detalje. Takodje se već zna da će nova vlada umesto 16 imati 18 ministarskih mesta, pri čemu informacije o tome ne dolaze od mandatarke nego iz drugih izvora.
Mandatarka neće moći odlučujuće da utiče ni na sastav nove vlade, budući da je to deo medjustranačkih i unutarstranačkih pregovora u kojima od samog početka odlučujuću reč ima Vučić. Dva nova ministarska mesta (ekologije i evrointegracija) se uvode delimično zbog potrebe da se na odgovarajući način ispune zahtevi iz pregovaračkih poglavlja koja su pred Srbijom i tako ubrzaju evrointegracije, a delom iz potrebe da se zadovolje apetiti koalicionih partnera.
Obavšteni izvori kažu da će najmanje jedno do dva nova ministarska mesta pripasti Socijalističkoj partiji Srbije ministra inostranih poslova Ivice Dačića, koji će ojačati pozicije unutar vlade. SPS će dobiti najmanje četiri, a možda i pet ministarskih mesta, a Dačić će praktično celo najuže stranačko rukovodstvo da rasporedi na ta mesta. To će učvrstiti njegovu poziciju unutar stranke ali će ojačati uticaj i značaj SPS-a u vladajućem bloku.
Vučić je očigledno nastojao da uspostavi mir i stabilnost unutar vladajućeg bloka, ali to ne znači da je spreman da se odrekne bilo kog dela kontrole nad ključnim političkim i ekonomskim poslovima. On je tokom prikupljanja podrške za imenovanje mandatarke jasno demonstrirao da SNS i bez koalicionih partnera ima natpolovičnu većinu u parlamentu, što znači da postoje široke mogućnosti za ograničavanje ambicija SPS-a, ukoliko Dačić i njegovi najbliži saradnici požele da deluju samostalno, koristeći upliv u rad vlade.
