Unutar voza (foto Beta )
Pokušaj Srbije da uvede redovnu liniju voza od Beograda do severa Kosova i tenzije koje su potom usledile, poslužile su vlastima u Beogradu i Prištini da učvrste pozicije u svojim državicama
Izgledalo je kao kad učiteljica dovede u zbornicu nevaljale đake koji su se potukli u dvorištu, priča najpre sa svakim od njih, onda ih okupi zajedno, svi obećaju da će ubuduće biti dobri i odu iz škole gledajući se popreko. Tako se završio sastanak koji je organizovala visoka predstavnica EU Federika Mogerini sa predsednikom i premijerom Srbije, Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem i predsednikom i premijerom Kosova, Hašimom Tačijem i Isom Mustafom. Prvi put zajedno na ovako visokom nivou, na vanrednom okupljanju, složno su izjavili da će nastaviti dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova koji se od 2011. godine vodi pod okriljem EU.
Malo toga se u međuvremenu suštinski normalizovalo i pored niza dogovora na koje su obe strane stavljale svoj potpis. Od Nove Godine napetosti su porasle najpre zbog hapšenja bivšeg ratnog komandanta OVK, haškog optuženika i lidera opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja u Francuskoj. Uhapšen je po nalogu Interpola na osnovu optužbi Srbije da je počinio ratni zločin tokom oružanog sukoba na Kosovu 1999. godine. Vlada Srbije je zatražila njegovo izručenje, Francuska odlučila da ga zadrži do daljnjeg a ministarka pravde Srbije Nela Kuburović zapretila merama recirpociteta ukoliko Haradinaj ne bude predat Beogradu. „Istom merom ćemo odgovoriti na zahteve koje bi Republika Francuska uputila prema nama”, rekla je ministarka.
Hapšenje Haradinaja izazvalo je povišenu retoriku između Srbije i Kosova, nagađanja hoće li biti isporučen novoosnovanom sudu za ratne zločine OVK, protestima Albanaca u Prištini i saopštavanje novih dokaza o zločinima OVK koje je prikupilo srpsko tužilaštvo.
Usred svega toga Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije odlučila je da uspostavi davno prekinutu redovnu liniju voza od severnog dela Kosova, naseljenog većinom Srbima, do Beograda. Možda bi se neko zapitao zbog čega od 1999. ne postoji redovna linija, već Srbi iz tog dela Kosova putuju vozom samo do Kraljeva, koje je na pola puta do Beograda. Odgovor je jednostavan – rashodovane pruge i vozovi u još gorem stanju, prelaze više od 10 sati relaciju od 340 kilometara kojom se kolima, pa i autobusom, putuje duplo kraće. Čak je i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović konstatovala da takva linija nije ekonomski rentabilna no svejedno, uz veliku pompu, u subotu 14. januara voz koji je, što je posebno naglašavano, donacija Rusije, krenuo je sa beogradskog perona ka Kosovskoj Mitrovici.
Sam voz je tokom celog tog dana bio zabava na društvenim mrežama, naročito opoziciono nastrojenih građana u Srbiji, a za Albance na Kosovu čista provokacija. Na vagonima je na dvadeset jezika bilo ispisano „Kosovo je Srbija“ a kupei su bili ukrašeni printovima fresaka iz kosovskih pravoslavnih manastira. Reporteri koji su krenuli vozom da zabeleže trenutak dolaska voza u Kosovsku Mitrovicu izveštavali su kako je svečano dočekivan u stanicama po Srbiji i kako je putnike zabavljalo, pesmom i igrom, kulturno umetničko društvo. U Raškoj, nadomak granice sa Kosovom voz je stao jer se u srpskim medijima pojavila informacija kako je pruga na Kosovu minirana i da su jedinice kosovske specijalne policije ROSU došle na sever, u područje gde žive Srbi, što navodno nije dozvoljeno bez dozvole srpskog stanovništva i NATO-a.
Sve nakon toga delovalo je kao poziv na rat. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio da „ako (Albanci) budu ubijali Srbe poslaćemo i vojsku, svi ćemo ići, i ja ću da idem, nije mi prvi put“.
S druge strane, iz Prištine, do Srbije su stizale vesti kako je Edita Tahiri, kosovska ministarka zadužena za dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, zvala međunarodne zvaničnike tražeći da spreče dolazak voza na Kosovo jer ikonopisom i parolama provocira Albance i negira nezavisnost njihove države. Predsednik Kosova Hašim Tači je ovaj potez srbijanske Vlade doživeo kao uvod u otcepljenje severa Kosova optužujući Srbiju da “koristi model koji je Rusija iskoristila u Ukrajini kada je pripojila Krim”.
Svi su tog dana pohvalili premijera Srbije Aleksandra Vučića, od potpredsednice Evropske komisije Federike Mogerini do ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova, jer je naložio da se voz zaustavi na teritoriji Srbije. Niko više nije pominjao navodno miniranje pruge, niti se bavio time da u Briselskom sporazumu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine nigde ne piše da specijalne jedinice ROSU ne mogu da se kreću po celoj teritoriji Kosova, što je premijer Vučić naknadno objasnio kao „usmeni dogovor“.
Korist od „ruskog voza“ najmanje imaju građani, naročito ne Srbi sa Kosova kojima je namenjen. Preusmeren je na drugi kolosek, ide ka gradovima zapadne Srbije ali je cela epizoda zapravo poslužila političarima i Kosova i Srbije da utvrde pozicije u svojim državicama.
Kosovski predsednik Tači je tih dana mogao da predahne od kritika opozicije da nije u stanju da „oslobodi“ Haradinaja i spreči buduće optužnice međunarodnog suda za ratne zločine OVK ali i da demonstrira odlučnost da teritoriju Kosova odbrani od provokacija koje stižu iz Srbije, pa čak i kada one stižu vozom naoružanim parolama i slikama svetaca.
Nakon sastanka sa Mogerini, i pored toga što je, kako je saopštio EEAS, dogovoreno da se prekine sa ratnom retorikom,Tači je optužio Beograd da naoružava Srbe na Kosovu, vodi politiku poput Slobodana Miloševića i da je „ponovo postao epicentar destabilizacije na Zapadnom Balkanu sa zahtevima za stvaranje Velike Srbije”.
S druge strane, Vučić se, bar do završetka pisanja ovog teksta, uzdržao od komentara, poentirao kao mirotvorac i „faktor stabilnosti“ za međunarodne zvaničnike, što mu je potrebno u trenutku zagrevanja pred zvanični početak kampanje za predsedničke izbore na kojima se očekuje da on bude vodeći kandidat. Nevolja je u tome što je najnoviju krizu izazvala upravo njegova Vlada nizom nerazumnih izjava i odluka.
