Pixabay - CC0 Creative Commons
Razgraničenje, podela, razmena teritorija – ovim terminima se u Srbiji opisuje konačno rešenje normalizacije odnosa Srbije i Kosova. U završnici pregovora, obe strane pokušavaju da izvuku neku dobit ne bi li se predstavili kao pobednici
Od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom avgusta izgovorio da se zalaže za razgraničenje Srbije i Kosova, do danas nije poznato šta bi to razgraničenje zaista podrazumevalo. Iako je u poslednje vreme Vučić više puta najavljivao „bolna rešenja“, njegovi birači i sledbenici i dalje pamte njegove prethodne „zakletve“ da nikad i ni po koju cenu neće priznati nezavisnost Kosova.
Dodatnoj konfuziji, nakon ove, doprinela je jedna od sledećih Vučićevih izjava da zapravo nema plan za takvo razgraničenje ali da će se 9. septembra na Kosovu obratiti građanima.
To će možda biti prilika da javnost sazna šta predsednik pod razgraničenjem podrazumeva. Da li je to prihvatanje sadašnjih granica koje zvanični Beograd zove „administrativnim“ ili je reč o staroj ideji podele Kosova tako da severni deo, sa opštinama gde je većinom srpsko stanovništvo, bude pripojen Srbiji.
Spekuliše se i o trećoj varijanti, a to je razmena teritorija, što bi značilo da tri opštine na jugu Srbije, Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je većinsko albansko stanovništvo, budu „razmenjene“ za sever Kosova.
Deo javnosti u Srbiji je upravo tako protumačio reči predsednika Kosova Hašima Tačija da će u Briselu predložiti „korekciju granica“ kojom bi ove tri opštine pripale Kosovu.
Različite poruke koje su dvojica predsednika poslednjih dana slali govore da se za rešenjem srpsko-kosovskog pitanja ubrzano traga, da obe strane pokušavaju da izvuku neku dobit ne bi li se svako pred svojom javnošću predstavio kao pobednik pregovora ali se ne naslućuje da li će i kada dogovor biti postignut.
Razlog ovog ubrzanja je neophodnost postizanja takozvanog pravno obavezujućeg sporazuma koji je deo Briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i vodi se pod pokroviteljstvom Evropske Unije. Ovaj sporazum je uslov za dalje evrointegracije.
Ne zna se ni šta bi bio konkretan sadržaj takvog sporazuma osim da bi trebalo da podrazumeva da Srbija ne blokira Kosovo u članstvo u međunarodnim organizacijama. U krajnjem ishodu to bi značilo da se vlast u Beogradu više ne suprotstavlja mogućnosti da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija i time bi, ako ne formalno onda prećutno, Srbija priznala nezavisnost Kosova.
Pandorina kutija ili kozmetička korekcija
Jedna od prvih podrški Vučićevoj ideji o razgraničenju stigla je od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji je dodatno razradio: "Mi samo želimo da afirmišemo naše interese. Znači, Republika Srpska, Srbija, četiri opštine Kosova, reintegracija srpske politike i nacionalnih interesa u Crnoj Gori," opisao je Dodik svoju viziju budućnosti regiona i posebno Bosne i Hercegovine (BiH) čiji je Republika Srpska deo.
Ovakav mogući scenario, i pre nego što ga je Dodik izgovorio, izazvao je brojne komentare. Jedan od poznavalaca balkanskih prilika, bivši švedski premijer i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Karl Bilt je u Vašington postu upozorio na otvaranje Pandorine kutije rizik za budućnost i mir u Bosni i Makedoniji u kojoj su veliki broj građana Albanci.
I Danijel Server, američki ekspert za Balkan, profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu, je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ukazao da “bi podela vodila pokušajima ujedinjenja sa Albanijom ili sa delovima Makedonije naseljenim Albancima. Tako bi nastao haos na Balkanu”. On je takođe, izrazio sumnju da bi SAD podržale ideju podele Kosova, kako se to interpretira, pre svega, u srpskim medijima.
Replicirao mu je austrijski diplomata Volfgang Petrič, nekadašnji Specijalni izaslanik EU za Kosovo, koji je moguću podelu Kosova nazvao “kozmetičkom korekcijom” koja “neće imati negativan domino efekat na ostale države u regionu” i predložio da se “pod pokroviteljstvom EU, UN i OEBS potpiše svečana Deklaracija” kako ni jedna druga država na Balkanu neće dobiti “pravo da iznese slične dogovore”.
U međuvremenu je, na poziv ministra spoljnih poslova Ivice Dačića u Srbiji boravila Marija Zaharova, portparolka Ministrastva inostranih poslova Rusije koja je poručila da će Rusija poštovati “one odluke koje će biti korisne za narod Srbije” ali podsetila na Rezoluciju 1244 UN koja definiše teritorijalnu celovitost.
Najjače su ipak odjeknule reči nemačke kancelarke Angele Merkel. “Na Balkanu nema promena granica, teritorijalni integritet država zapadnog Balkana je utvrđen i nedodirljiv”.
Povodom različitih reakcija ministar spoljnih poslova Dačić je izneo novi mogući aspekt strategije pregovaranja: "Ako neko postigne bilateralni sporazum, šta nekoga briga šta piše u tom sporazumu?"
Izdaja i podrška
Ono što izaziva brigu, posebno Srba na Kosovu, je što u dosadašnjim pregovorima o normalizaciji odnosa koji su usledili nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013, nije postignut dogovor oko Zajednice srpskih opština što bi omogućilo određenu autonomiju srpskih enklava.
Većina Srba na Kosovu živi u centralnom delu i u eventualnoj podeli ostali bi van dometa bilo kakve pomoći Srbije koju sada imaju. Takođe, kako sami pregovarači priznaju, nije bilo govora o podeli imovine ili zaštite pravoslavnih crkava i manastira. Umesto rešavanja brojnih, i dalje otvorenih pitanja - otvoreno je pitanje razgraničenja.
I pored toga što od 1999. godine, nakon povlačenja vojske i policije posle NATO bombardovanja Srbija nema nikakve ingerencije na Kosovu, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN pominje suverenitet tada Savezne Republike Jugoslavije kao i prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu.
Ovaj dokument jedno je od glavnih uporišta dela opozicije u kritici Vučićeve ideje o razgraničenju. Bez stvarne snage ali i ideje kako rešiti srpsko-kosovski problem većina opozicionih političara prozivaju Vučića za izdaju nacionalnih interesa i kršenje Ustava Srbije u kome je Kosovo integralni deo Srbije i zalažu se za status quo odnosno za takozvani “zamrznuti konflikt”, pa čak i prekid pregovora.
Sa potpuno drugačije pozicije, 35 nevladinih organizacija koje podržavaju nastavak srpsko kosovskog dijaloga, zatražile su od Visoke predstavnice EU Federike Mogerini da se nedvosmisleno izjasni protiv podele Kosova ili razmene teritorija i podsećaju da je princip etničkog vlasništva nad teritorijom “region u nekoliko navrata gurnuo u krvave sukobe".
Najupečatljiviji otpor ideji podele čuo se sa Kosova, iz enklava i iz manastira Visoki Dečani koji se nalazi u blizini granice sa Albanijom, odakle vladika raško-prizrenski Teodosije i iguman manastira Sava Janjić upozoravaju da će podela po etničkom principu pojačati pritisak na Srbe u centralnom Kosovu i navesti ih na iseljavanje.
"Oni su deo organizovanog i sistematskog plana agenturnih mreža", optužio ih je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Mediji koji su pod kontrolom vlasti nastavili su sa napadima, te je tako iguman Sava nazvan, “šiptarskim (albanskim) patriotom”, “plaćenikom CIA”, “najgorim neprijateljem”.
I ne samo on, svako ko je izneo bilo kakvu kritiku Vučećevih ideja, označen je kao izdajnik i neprijatelj. S druge strane, predsedniku svakodnevno stižu pisma podrške od funkcionera stranke iz Srbije ali i sa Kosova odakle su predsednici 10 srpskih opština, koji podržavaju Vučića, poručili da će podržati svako rešenje "bilo ono razgraničenje, korekcija ili nešto treće".
Da nije autoritaran kao što jeste, a sa većinskom podrškom koju ima, Vučić je do sada mogao, ne samo kroz medije, već i kroz parlament i pravu javnu raspravu da jasno obrazloži sve aspekte dosadašnjih pregovora, moguća i realna rešenja.
Mogao je, umesto prozivanja “neprijatelja i izdajnika” da dobije mnogo temeljniju podršku za neminovno okončanje pitanja srpskog odnosa prema statusu Kosova. Sigurno je da će slediti savete iz Vašingtona i Brisela jer jedino uz podršku međunarodne zajednice može da ispuni sve ono na šta se obavezao Briselskim sporazumom i da - ostane na vlasti.
