Kosovo (foto Shutterstock )
Osnovna ideja je da Srbi treba da imaju autonomiju u okviru sadašnjih kosovskih granica‚ pri čemu njihove lokalne vlasti treba da budu izabrane po kosovskim zakonima i povezase sa Prištinom, ali i sa Beogradom.
Ja treba u Briselu da ubedim sagovornika da na Kosovu ne postoje srpske institucije, a Srbi na Kosovu kosovskim vlastima dostavljaju fotografije srpskih policajaca i njihovih automobila sa registarskim brojevima, zavapio je srpski premijer Ivica Dačić nekoliko dana uoči odlaska na odlučujuću rundu pregovora sa Prištinom o ukidanju takozvanih paralelnih srpskih institucija.
Izjava odlično ilustruje krajnje komplikovanu situaciju u kojoj su se našle srpske vlasti, stešnjene između neophodnosti da do juna, kada se odlučuje o datumu pregovora Srbije sa Evropskom unijom, reše krupne probleme vezane za Kosovo, i pritiska nacionalistički raspoloženih grupa i organizacija koje su doprinele izbornoj pobedi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Na novu rundu pregovora o rešavanju kosovske krize koja se danas održava u Briselu srpske vlasti dolaze sa radikalno novim ustupcima koji ih faktički dovode na korak od priznavanja vlasti u Prištini. Osnovna ideja je da Srbi treba da imaju autonomiju u okviru sadašnjih kosovskih granica‚ pri čemu njihove lokalne vlasti treba da budu izabrane po kosovskim zakonima i povezase sa Prištinom, ali i sa Beogradom.
Ključna promena se, zapravo, tiče tretiranja granice između Srbije i Kosova. Prethodna srpska vlada je pitanje granica držala neprekidno otvorenim, nadajući se da će se Beograd u jednom trenutku naći u poziciji da pregovara o prisajedinjenju velike srpske enklave na severu Kosova Srbiji. U igri je neformalno bila i opcija razmene teritorije severa Kosova za teritoriju tri opštine na jugu Srbije nastanjene Albancima.
Opcije o kojima je reč mahom su se provlačile kroz medije i kroz izjave i analize pojedinih stručnjaka, ali se nikada nisu našle na stolu. Ključni razlog je to što su vlasti u Beogradu znale da ni promena granica ni razmena teritorija ne mogu da budu predmet pregovora, pa su nastojale da politiku vode tako da se u jednom tenutku ispostavi da drugog rešenja ne može da bude.
U skladu sa takvim stavom, zadržana je jasna podela srpskih opština na Kosovu na severnu enklavu i na enklave u unutrrašnjosti Kosova, odnosno južno od reke Ibar. Enklava na severu funkcionisala je, a i danas funkcioniše, kao sastavni deo Srbije, bez ikakvih formalnih veza sa Prištinom. U enklavama južno od Ibra Priština ima mnogo veći upliv a formirane su i lokalne srpske vlasti izabrane po kosovskim zakonima.
Nova vlada prošla je od stava da bi Brisel ni Vašingtom ni Priština neće prihvatiti promenu granica ili razmenu teritorija, odlučivši da tu opciju optpuno odbaci. Beograd sada predlaže potpuno izjednačavanje enklave na severu sa ostalim srpskim opštinama na Kosovu i traži formiranje jedinstvene zajednice srpskih opština čija ovlašćenja i nadležnosti bi bili jasno definisani.
Ukratko, vlada čiju okosnicu čini nacionalistički i populistički orijentisana SNS se i zvanično opredeljuje za borbu za prava Srba na unutar granica Kosova, ostavljajući po strani ranije insistiranje na stavu da je Kosovo integralni deo Srbije. Beograd, naravno, neće priznati kosovsku nezavisnost, ali je očigledno da traga za novom formulom koja će ići u susret željama Brisela i Vašingtona.
Novi prelozi su izazvali očekivane reakcije radikalnih nacionalista. Demokratska stranka Srbije (DSS) bivšeg premijera Vojislava Koštunice je ocenila da je reč o izdaji, vanparlamentarna Srpska radiklana stranka organizovala slabo posećen ulični protest, a nezadovoljstvoi su iskazale i radikalne vodje Srba sa severa Kosova. Protesti i neslaganja pomenutih stranaka i drugih centara moći imamju ograničen domet i ne mogu da ugroze poziciju aktuelne vlade.
Ozbiljnija opasnost srpskoj vladi ne preti ni od Demokratske stranke (DS) i Liberalno demokratske partije (LDP) koje su takođe kritikovale njenu novu kosovsku politiku. Reč je o izrazito proevropski orijentisanim partijama koje prevashodno nastoje da iskoriste neprijatnu situaciju u kojoj se našla SNS i da oslabe njene pozicije. Te stranke ne planiraju da pritiskaju vladu da promeni kurs prema Kosovu.
Od uspeha nove runde pregovora o Kosovu u velikoj meri zavisi odluka o datumu pregovora Srbije sa Evropskom unijom. U isto vreme kada srpska delegacija, predvođena premijerom Ivicom Dačićem, bude pregovarala sa delegacijom Prištine u Briselu, u posetu Nemačkoj odlazi vicepremijer i lider SNS-a Aleksandar Vučić, sa ciljem da uveri Berlin da je Srbija zaslužila da u junu dobije datum pregovora. Beograd ceni da bi ustupci koje nudi za Kosovo trebalo da budu dovoljni.
Beogradski pregovarači u Briselu će nastojati da uvere sagovornike da paralelne srpske institucije na Kosovu ne mogu biti ukinute jednostranom odlukom i da je to moguće jedino ukoliko se prethodno formira nova zajednica srpskih opština i definišu njena ovlašćenja i nadležnosti, kao i veze koje će imati sa Prištinim i sa Beogradom. Dakle, slede pregovori na tu temu u kojima će Priština i Beograd nastojati da, svako za sebe, izvuku što je moguće više ustupaka.
Izvori bliski srpskim vlastima kažu da postoji i opasnost da se na stolu nađe zahtev za potpisivanjem posebnog sporazuma o severu Kosova. Strahovanja su zasnovana na proceni da je to područje najozbiljnija neuralgična tačka i da bi i Brisel i Vašington i Priština za njega mogli da zahtevaju dodatne garancije. Za Beograd bi to bilo teško prihvatljivo jer narušava koncept zajednice srpskih opština kao jedinstvenog srpskog entiteta na Kosovu.
