Dačić, Thaçi i Ashton (Foto: The Council of the European Union)
Činjenica da su Dačić i Tači postigli načelni dogovor o planu primene sporazuma pokazuje da garancije srpske strane postoje i da se Priština i Beograd zaista kreću ka rešavanju problema. Taj dogovor bi Srbiji mogao doneti određivanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom
Sa istom odlučnošću sa kojom su radili na sporazumu sa Kosovom, srpski premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić rade na primeni tog sporazuma. Novi veoma važan Korak napravljen je u sredu u Briselu, gde su Dačić i kosovski premijer Hašim Tači postigli načelni dogovor o planu primene Briselskog sporazuma. Taj dogovor bi, kako stvari sada stoje, Srbiji mogao doneti određivanje datuma za početak pregovora Beograda sa Evropskom unijom (EU), o čemu bi odluka mogla da usledi 28. juna.
Beograd je u proteklih nekoliko nedelja bio fokusiran na nastojanja da obezbedi veoma bitnu podršku Nemačke i da ubedi SAD da utiču na vlasti u Prištini da omekša stavove u odnosu na Srbiju. Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je tokom prošlog vikenda boravio u Beogradu i sa srpskim vlastima razgovarao o planu primene sporazuma. Vestervele je predočio jedan od osnovnih zahteva, ukidanje takozvanih paralelnih srpskih institucija na severu Kosova. Dočekan je i ispraćen sa optimizmom, što se može tumačiti kao znak da je Srbija pristala na ključne uslove koji su joj postavljeni.
Činjenica da su Dačić i Tači postigli načelni dogovor o planu primene sporazuma pokazuje da garancije srpske strane postoje i da se Priština i Beograd zaista kreću ka sporazumnom rešavanju problema. Dve strane tako ulaze u novu fazu odnosa tokom koje će, uz nadzor međunarodne zajednice, pokušati koliko-toliko da normalizuju odnose. To bi, veruje se u Beogradu, trebalo da bude dovoljno da zemlje EU pozitivno odluče o datumu početka pregovora sa Srbijom.
Dogovor koji su postigla dvojica premijera treba da potvrde srpska i kosovska vlada. Dačićev kabinet to bi mogao učiniti bez oklevanja budući da su praktično sve vladajuće stranke snažno uključene u nastojanja da se realizuje zaokret vladajuće koalicije u odnosu na Kosovo. Vladi je ostalo da slomi otpor radikalno raspoloženih Srba na severu Kosova koji se protive sporazumu sa Prištinom i da se odupre pritisku nacionalistički orijentisanih opozicionih stranaka, što može da realizuje bez većih teškoća.
Istoga dana kad i Vestervele, u Beogradu je boravila delegacija Srba čiji članovi su delovali mnogo pomirljivije nego tokom ranijih poseta. Oni su otvoreno rekli da ne mogu da spreče primenu sporazuma, što treba da znači da neće biti barikada, nasilnih demonstracija i sličnih akcija koje bi pravile ozbiljnije smetnje Beogradu. Opozicione stranke koje se protive sporazumu možda će pokušati da organizuju proteste u Beogradu, ali su one isuviše slabe da bi ozbiljnije poljuljale vladajući blok i narušile njegov kredibilitet među biračima.
Ublažavanjem retorike kosovskih Srba prevaziđena je i poslednja potencijalno opasna prepreka na putu ka primeni sporazuma sa Prištinom, a time i za dobijanja datuma početka pregovora sa EU. Vladajuća srpska garnitura je još jednom pokazala da, bar što se Kosova tiče, njen zaokret ka evrointegracijama nije trenutni politički manevar nego definitivno opredeljenje. Ojačani datumom početka pregovora, Vučić, Dačić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić će moći mirno da analiziraju situaciju i odluče da li će na jesen raspisati vanredne izbore, ići na rekonstrukciju vlade, ili učvršćivati pozicije koje trenutno zauzimaju.
Najveći problem u razgovorima o planu primene Briselskog sporazuma bio je tajmnig za formiranje novih lokalnih srpskih vlasti koje treba da budu izabrane po kosovskim zakonima. Beograd je insistirao na tome da se sadašnje lokalne vlasti ne menjaju dok ne budu odrđani novi izbori, dok je Priština tražila da odmah dobije ingerencije na celoj teritoriji Kosova i da zatim organizuje izbore. Sudeći po izjavama datim po završetku sastanka Dačić – Tači, Priština je u odnosu na ovo pitanje u načelu popustila.
Srpski zvaničnici su i pre početka najnovije runde pregovora Dačića i Tačija u Briselu ukazivali na ovaj problem, tvrdeći da Priština želi da “na mala vrata” uvede u igru elemente koji ne postoje u samom Briselskom sporazumu. Kosovo je pokušalo da iskoristi činjenicu da se Srbiji žuri jer se datumu ne može nadati bez jasnih garancija da će primeniti Briselski sporazum, a dan kada će zemlje EU odlučivati o tome se približio. Taj pokušaj, kako se čini, nije uspeo pa Dačić domaćoj javnosti može da kaže kako je bio uspešan pregovarač.
Dan na koji bi trebalo da bude donešena odluka o datumu početka pregovora sa EU, 28. juni, u kolektivnoj svesti Srba ima, inače, poseban značaj. Tog dana 1389. godine srednjevekovna Srbija je izgubila odlučujuću bitku sa Turcima na Kosovu. Istog datuma 1914. godine Srbin Gavrilo Princip je u Sarajevu ubio prestolonaslednika Ferdinanda, što je bio povod za Prvi svetski rat i otvoreni ulazak Srbije u sukob sa višestruko nadmoćnom Austrougarskom monarhijom.
Datum o kome je reč tesno je povezan i sa novijom istorijom Srbije i Kosova jer je na taj dan 1989. godine počeo vrtoglav uspon Slobodana Miloševića, čoveka koji je postavio temelje politike ograničavanja ranije dostignutog stepena kosovske autonomije. Njegova politika polazila je od stava da je Kosovo neraskidivi deo Srbije i da na toj teritoriji jedino srpske institucije imaju legalitet i legitimitet. Čak i nakon vojne intervencije NATO i ulaska međunarodnih snaga na Kosovo Beograd nije odustao od takvog pristupa, držeći se stava da je Srbija međunarodno priznata država sa Kosovom u svom sastavu.
Danas Miloševićev pristup Kosovu baštine ultranacionalisti predvođeni vanparlamentarnom Srpskom radikalnom strankom i izrazito konzervativnom Demokratskom strankom Srbije bivšeg premijera Vojislava Koštunice. Budući da će eventualno dobijanje datuma početka pregovora sa EU neminovno značiti i da je Srbija dala ubedljive garancije da će sprovesti sporazum sa Prištinim, 28. juni ove godine bi na simboličan način mogao da označi i definitivan kraj politike na kojoj je pre gotovo 25 godina autoritet i uticaj počeo da gradi Milošević.
