Novi Sad, železnička stanica - © tashmetova808/Shuttestock
U Srbiji ne jenjava talas ogorčenosti zbog pogibije petnaest osoba, koje je 1. novembra usmrtila nadstrešnica novosadske železničke stanice. Između protesta i pokušaja zataškavanja, još uvek se traga za istinom o odgovornima za tragediju
Novembar 2024: pala je nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, usmrtivši petnaest ljudi; tuga, ogorčenje i gnev građana; najmasovniji protest u Novom Sadu, čiji je epilog divljanje huligana i uništavanje Gradske kuće, hapšenje političara i aktivista, određivanje pritvora za 14 političara i aktivista; pritisak javnosti, svakodnevni protesti širom Srbije, ostavke dva ministra i direktorke jednog javnog preduzeća, puštanje nekoliko privedenih političara i aktivista, tišina novosadskog tužilaštva, incidenti na protestima i blokadama, privođenje 13 ljudi zbog pada nadstrešnice, tuča u skupštini. Ovako je, u najkraćem, protekao jedanesti mesec u Srbiji.
Prvog dana novembra Novi Sad i Srbiju potresla je nezapamćena tragedija. U 11:52 četrnaest ljudi je izgubilo život, a troje je teško povređeno. Jedna povređena osoba kasnije je preminula. Čitava zemlja zanemela je od šoka, a predstavnici vlasti, nakon nekoliko sati ćutanja, počeli su akciju umanjivanja štete.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić sa mesta tragedije poručio je da se dogodila nezapamćena nesreća, pohvalio sve službe koje su uložile “ogromne napore da očiste teren i dođu do žrtava” i, u sebi svojstvenom maniru, dodao da “nije bilo mnogo posla za Hitnu pomoć jer je bilo mnogo više mrtvih nego povređenih”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti iste večeri nakon nesreće, potvrdivši da je u tom trenutku bilo četrnaest žrtava. Vučić je od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i Vlade zatražio da odgovorna lica budu procesuirana i strogo kažnjena. Već tada, svega nekoliko sati nakon tragedije, predsednik je izneo tvrdnjh da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije i da nije obnavljana od 1964. godine kada je zgrada izgrađena.
Predsednikove reči uporno su ponavljali ostali predstavnici vlasti. Međutim, inženjer geologije Zoran Đajić, koji je do 2023. godine radio na rekonstrukciji Železničke stanice, objasnio je da je bilo radova i na nadstrešnici, što su potvrdili i drugi građevinski stručnjaci.
Četiri dana nakon tregedije, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić održao je konferenciju za medije na kojoj je saopštio da podnosi ostavku. Vesić je rekao da se za ovaj korak odlučio kao “odgovoran čovek, svestan da tragedija nije smela da se dogodi”. Međutim, u nastavku konferencije dodao je da ni on niti ljudi koji su s njim radili nemaju “ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila”. Kasnije je javnost saznala da rekonstruisana Železnička stanica nije imala upotrebnu dozvolu.
Građani Novog Sada masovno su učestvovali na protestu 5. novembra kako bi odali poštu nastradalima i zahtevali odgovornost. Skup je počeo ispred Železničke stanice minutom ćutanja i čitanjem imena nastradalih, a potom su građani krenuli ka Gradskoj kući. Na putu do centra grada nepregledna kolona prošla je pored prostorija Srpske napredne stranke (SNS) na koje je bačena crvena farba i ostavljene poruke “ruke su vam krvave”. Zabeleženi su i brojni verbalni sukobi između građana i “čuvara” prostorija.
Ispred Gradske kuće, Miša Bačulov, odbornik grupe građana “Heroji” u novosadskoj skupštini, iz cisterne je pustio, kako je tada navedeno, fekalije, rekavši da proliva ovo ispred skupštine kako oni nas polivaju dvanaest godina.
Već sutradan Miša Bačulov je objasnio da u cisterni nisu bile fekalije, već voda iz Zrenjanina, grada u Vojvodini koji decenijama nema ispravnu vodu za piće.
Miran protest postao je nasilan kada su se pred Gradskom kućom pojavile grupe uglavnom mladih ljudi obučenih u crno, sa kapuljačama i maskama na licu, koji su, kao što je to bio slučaj i prošlog decembra ispred skupštine Beograda, bacali kamenje, razbijali prozore, udarali štanglama i koristili sve što im je došlo pod ruku da uništavaju.
Građani, aktivisti i političari su se povukli, a policija pod punim naoružanjem ostala je u Gradskoj kući i nije reagovala. Nisu reagovali ni policajci ispred Gradske kuće, sve dok građani nisu počeli da se razilaze. Tada su policajci u civilu, bez jasnih oznaka, počeli da privode građane. Dvojica, u tom trenutku neidentifikovanih muškaraca, priveli su Relju Stanojevića, studenta koji je pokušao da zaštiti svoju devojku.
Goran Ješić, bivši potpredsednik pokrajinske vlade, uhapšen je jer je odgurnuo policajca u civilu koji je priveo Stanojevića. Tek nakon što je Ješić pribijen uz ogradu, jedan policajac je pokazao službenu legitimaciju, moguće i zbog toga što je čitav događaj prenosila televizija N1.
Ješić i Bačulov, kao i još osmoro ljudi, uhapšeni su iste večeri i određen im je pritvor. Bačulovu je, nakon nekoliko dana, izrečena mera kućnog pritvora od 30 dana, a Ješić je pušten da se brani sa slobode. No, nakon žalbe tužilaštva Bačulov i Ješić su vraćeni u pritvor u kojem su ostali sve do 22. novembra, kada su pušteni zajedno s Reljom Stanojevićem i još nekoliko učesnika protesta.
U pritvoru se i dalje nalaze student Ivan Bjelić i još četiri osobe. Niko od maskiranih napadača koji su divljali ispred Gradske kuće nije priveden, iako su građani objavili snimke na kojima se vidi da su neposredno pre napada izašli iz prostorija SNS-a. Opozicija je organizovano blokirala rad novosadskog suda i tužilaštva i zatražila ispunjenje svojih zahteva, uključujući puštanje svih učesnika protesta, hapšenje odgovornih za tragediju u Novom Sadu, ostavke gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i premijera Miloša Vučevića te objavljivanje svih ugovora i dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice.
Tragedija u Novom Sadu, pokušaji zataškavanja istine, privođenja i stvaranje atmosfere haosa, doveli su do protesta u brojnim gradovima širom Srbije. Novi Sad protestuje svakog petka pod sloganima “krvave su vam ruke” i “korupcija ubija”.
Kako navodi Arhiv javnih skupova, u petak 22. novembra, protestno-komemorativnoj akciji priključili su se građani u pedeset gradova i naselja, sa približno 30 blokada saobraćaja. U Beogradu su blokade u trajanju od 15 minuta organizovane na pet lokacija.
Beogradski protest obeležilo je više identičnih incidenata. Na građane, koji su odali počast žrtvama i tražili odgovornost, nasrnule su osobe, za koje se kasnije ispostavilo da su predstavnici SNS-a, koje su zahtevale prekid blokade kako bi stigle na posao ili zbog bolesti deteta. Najburnije je bilo isped zgrade Radiotelevizije Srbije (RTS) i Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu, gde je jedan student zadobio lakše telesne povrede u napadu “užurbanih” vozača. Zbog ovog napada, studenti Fakulteta dramskih umetnosti blokirali su rad ove ustanove, tražeći privođenje napadača i provokatora.
Nakon tri nedelje ćutanja Tužilaštva u Novom Sadu, 22. novembra iznenada su uhapšeni Goran Vesić, donedavni ministar građevinarstva, Jelena Tanasković, direktorka preduzeća Infrastrukture železnice Srbije, i još devet osoba.
U danima pred nama videćemo da li su hapšenja i ostavke usledili zbog višenedeljnog pritiska javnosti i opozicije ili je u pitanju još jedan manevar vlasti.
