Novi Sad, protesti krajem novembra 2021. © Nenad Nedomacki/Shutterstock
Još jednom je vlast pokazala građanima šta ih čeka ako se pobune – batine. Poslednji slučaj iz Novog Sada pokazuje da je to već ustaljena praksa a nezadovoljni građani očekuju sudski epilog. Do sada ga, u sličnim situacijama, nije bilo
Mesecima su građani i aktivisti iz Novog Sada, glavnog grada pokrajine Vojvodine, protestovali zbog najave usvajanja Generalnog urbanističkog plana (GUP) kojim se određuje dugoročna strategija razvoja i prostornog uređenja grada i regulišu pravila građenja.
U dokumentu na 1300 stranica koji su predali nadležnoj Komisiji tvrde da se budući stambeni kompleks, koji bi trebalo da se gradi na samoj obali Dunava, gradi u zaštićenoj eko zoni a po meri investitora. Taj budući deo grada već su prozvali “Novi Sad na vodi”, aludirajući na “Beograd na vodi”, spornu investiciju koju je Vlada Srbije sprovela netransparentno i uz to, blokom kula i građevina, narušila panorama grada.
Odgovor na proteste gradonačelnika Miloša Vučevića iz Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio je da je struka napravila GUP, a da će ”politika dati konačnu reč".
Konačna “reč”
Na sednici Skupštine grada 21. jula, tu konačnu reč dala je ubedljiva većina poslanika vladajuće stranke koja je izglasala GUP. Dok je trajala sednica, oko stotinu demonstranata okupili su se ispred zgrade Skupštine i u jednom trenutku pokušali su da uđu na sednicu. U sukobu sa policijom bacali su na njih zelenu farbu a prema pisanju medija jednom policajcu otet je štit.
Onda je stupila na scenu privatna garda, muškaci u civilu, većina njih bez obeležja, koji su napali građane. Jedan od snimaka posebno je uznemirio sve koji su protest pratili preko društvenih mreža i nezavisnih medija koji su izveštavali sa demonstracija. Na njemu se vidi kako jednog demonstranta obaraju na zemlju, stavljaju mu lisice na ruke, a jedan od njih mu je klekao na glavu i vrat, zahvatom koji je podsetio na policijsko nasilje u SAD-u usled kojeg je preminuo Džordž Flojd.
Istog dana mediji su preneli da je reč o pripadnicima privatne firme INTERSEC TEAM D.O.O. koje je gradska vlast angažovala kao privatno obezbeđenje. Podnete su i krivične prijave zbog nezakonitog obavljanja delatnosti privatnog obezbeđenja, sa obrazloženjem da oni smeju samo da budu ispred ulaza i unutar zgrade, a ne da pored prisustva policije napadaju na građane koji imaju pravo da protestuju.
Policija optužbe da je vršila nasilje naziva lažnim. Profesionalan i efikasan rad pripadnika policije, saopštili su, sprečio je nasilni upad demonstranata na sednicu Skupštine grada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je otišao korak dalje, on je dan kasnije već znao da “je reč o licima koji su već upadali, da li u Skupštinu grada ili u Skupštinu Vojvodine i bacali petarde i bacali suzavce“. Do sada nema preciznih podataka koliko demonstranata je privedeno i da li je protiv njih podneta prijava.
Nedelju dana kasnije u Novom Sadu je održan novi protest, ovoga puta bez nasilja vlasti. Policija nije bila primetna na ulicama kojim je prošlo sada već mnogo više građana, koji su protest okončali pred sedištem ogranka Srpske napredne stranke bacajući farbu na zid ispred ulaza. Sa demonstracija su upućeni zahtevi da se raspiše referendum na kojem će građani Novog Sada da se izjasne oko GUP-a i da Tužilaštvo pokrene postupak zbog prekomerne upotrebe sile.
Već viđeno
Nije prvi put da vlast brutalno odgovara na proteste građana i da ih tuku ljudi u civilu bez oznaka. Nasilje u Novom Sadu podseća delom na događaje iz 2017, kada je zbog rušenja zgrada da bi se gradio stambeno-poslovni kompleks “Beograd na vodi”, grupa muškaraca pod fantomkama, naoružani teleskopskim palicama, privodila građane koji su se zatekli u tom delu grada, izvlačili ih iz automobila, oduzimali im legitimacije i mobilne telefone. Tada je prvi put bilo očigledno da, osim regularne policije, postoji i parapolicija zadužena da štiti poslove vlasti.
Na inauguraciji Aleksandra Vučića, iste 2017. godine, privatno obezbeđenje njegove stranke nasilno je sklanjalo nepodobne novinare i građane sa skupa. Od dolaska njegove stranke na vlast to je postalo praksa ne samo na javnim okupljanjima već i na izborima gde su ljudi u civilu zastrašivali i fizički maltretirali građane.
U leto 2020. nekoliko dana je trajao sukob građana i policije kojoj su se pridružili ljudi u civilu, bez službenih oznaka. Razlog protesta bile su kontradiktorne mere protiv kovid pandemije i sumnja u prikrivanje podataka o obolelima i umrlima.
Izrazito brutalna reakcija vlasti bila je u novembru 2021. na protestu u Šapcu protiv netransparentnog ugovora sa kompanijom Rio Tinto i namere da se u plodnoj dolini Jadra kopa litijum. Građani su blokirali saobraćaj na mostu i u trenutku kada se povukao kordon policije pojavili su se maskirani ljudi sa drvenim palicama, štanglama i čekićima i udarali građane. U jednom trenutku blokadu demonstranata na mostu pokušao je da probije bager .
Ovo su samo neki od primera u kojem su učestvovala privatna obezbeđenja ili neke grupe nasilnika koje je angažovala vlast. Epilog je da se kažnjavaju ljudi koji protestuju a nema podataka da je neki proces protiv nasilnika priveden kraju. Pravilo je i da, nakon nasilja, vlast dopusti nove demonstracije, one prođu u miru, a zatim neka sledeća afera sve te događaje gurne u zaborav.
U tom vrtlogu korupcije, protesta, afera, nasilja, raznih reakcija, pobuna i negiranja, vlast Aleksandra Vučića za sobom ostavlja jednu jasnu poruku: država je sila a vlast je većina koja svoje odluke sprovodi bez javne polemike i uvažavanja mišljenja stručne javnosti i građana. Ako treba – i batinama.
