Fonte: Ue
Sporazum o kome je reč u osnovi reguliše autonomiju Srba unutar Kosova, što praktično znači da oni, u formalnom smislu, neće biti deo Srbije. To će označiti početak kraja mučnog razdoblja novije srpske istorije obeležene uzaludnim i jalovim nastojanjima da Srbija sačuva suverenitet na Kosovu.
Nema gotovo nikakve dileme da će srpska vlada i parlament tokom ove nedelje ubedljivom većinom prihvatiti sporazum sa Prištinom koji su u Briselu parafirali premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. To će označiti početak kraja mučnog razdoblja novije srpske istorije obeležene uzaludnim i jalovim nastojanjima da Srbija sačuva suverenitet na Kosovu. U senci tih nastojanja dramatično je urušen međunarodni kredibilitet zemlje, njena ekonomija je devastirana, a društvo nije istinski reformisano.
Sve dileme u pogledu prihvatanja sporazuma otklonjene su nakon što je Glavni odbor Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) ubedljivom većinom prihvatio sporazum. Takav ishod pokazuje da je Vučić slomio otpor radikalno raspoloženih struja unutar svoje partije i da će gotovo svi njeni poslanici u parlamentu biti za sporazum. Za sporazum će glasati i druge stranke vladajućeg bloka, kao i gotovo celokupna opozicija, izuzev Demokratske stranke Srbije (DSS) bivšeg premijera Vojislava Koštunice.
Koštunica je nakon pada režima Slobodana Miloševića bio i ostao glavni promoter ideje o podređivanju praktično svih drugih nacionalnih ciljeva borbi za očuvanje formalnog suvereniteta nad Kosovom. On se nije obazirao ni na stanje na terenu ni na realan odnos snaga na međunarodnoj političkoj sceni, insistirajući na stavu da se jednoj državi ne može tek tako uzeti deo njene teritorije. Ta politika je definitivno izgubila zamah, ali Koštunica i njegova stranka nepokolebljivo istrajavaju na njenom kursu, iako je jasno da ostaju usamnjeni.
Sporazum o kome je reč u osnovi reguliše autonomiju Srba unutar Kosova, što praktično znači da oni, u formalnom smislu, neće biti deo Srbije. Biće konstituisana Zajednica srpskih opština koja će imati svoj statut, ali će njeno postojanje biti garantovano zakonima Kosova, a ne zakonima Republike Srbije. Ta zajednica će, dakle, biti deo pravnog sistema Kosova, a ne deo pravnog sistema Republike Srbije.
Srbi u budućoj Zajednici srpskih opština na Kosovu će imati policiju čiji etnički sastav odražava etnički sastav opština. Predlagaće komandante policije na teritoriji tih opština, ali će ih formalno imenovati vlasti u Prištini, opredeljujući se za jednog od kandidata koje im predlože srpske opštine. Na Kosovu, dakle, formalno neće postojati druga policija osim kosovske policije, a policija u srpskim opštinama će imati neku vrstu autonomije i sprovodiće kosovske zakone.
Uprošteno rečeno, srpska strana je zadržala ingerencije na terenu, odnosno u srpskim opštinama, a kosovske vlasti su dobile rešenje koje im ostavlja prostor da i srpske opštine formalno tretiraju kao deo Kosova. Ova svojevrsna politička trgovina je, zapravo, bila najviše što i jedni i drugi mogu da dobiju u ovom trenutku. Prištini je jasno da nasilno preuzimanje srpskih opština nije dobra opcija, a Beograd razume da od suvereniteta nad Kosovom nema ništa i da će Srbija ubrzano propadati ako ne pristane na popravljanje odnosa sa Prištinom.
Braneći se od kritika ultranacionalista da su „izdali“ Kosovo, srpske vlasti u prvi plan ističu dogovor da vojska Kosova neće moći da bude raspoređivana na teritoriji srpskih opština i stav da se Srbija nije obavezala da će podržati želju Kosova da postane članica Ujedinjenih nacija. Time žele da naglase da kosovski Srbi ne mogu biti vojno napadnuti i da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
Otpori novom poglavlju u odnosu Beograda prema Kosovu će, nakon što se SNS izjasnila za sporazum, verovatno slabiti. Ultranacionalisti su u nekoliko navrata organizovali proteste u Beogradu, ali je odziv bio veoma slab. Oni su polagali nade u mogućnost da u SNS, koja je nastala raspadom ultranacionalističke Srpske radiklane stranke, preovladaju pristalice nepopustljivog stava prema Kosovu. Pokazalo se da od toga nema ništa, pa bi se moglo dogoditi da otpor prihvatanju sporazuma počne da slabi i na severu Kosova, gde radikalno raspoloženi lokalni Srbi ne žele nikakve veze sa vlastima u Prištini.
Iz Brisela će, po svemu sudeći stići nagrada, u vidu određivanja datuma za početak pregovora Evropske unije sa Srbijom već u junu. To bi mogao da bude pragmatičan korak budući da je jasno da će Vučić i Dačić, uprkos velikoj podrši u parlamentu, imati teškoća u primeni dogovorenog. Određivanje datuma, a naročito početak pregovora, otvaraju mogućnost većeg upliva Brisela u sam proces sprovođenja sporazuma. Pregovori o priključenju Evropskoj uniji su, objektivno gledano, i platforma preko koje Brisel može pojačano da utiče na ponašanje neke zemlje.
