Slučaj novinara Cvetkovića i nestanak institucija u Srbiji

Nekoliko dana je javnost u Srbiji bila uznemirena vestima o nestanku novinara. Kada se saznalo da je pronađen, usledile su vesti koje su dodatno unele konfuziju a izjave državnih funkcionera pokazale su sve slabosti institucija u Srbiji

Otkako je novinar Stefan Cvetković nestao a zatim dva dana kasnije predsednik države Aleksandar Vučić lično objavio da je pronađen, nije jasno šta se sa njim dogodilo. Ono što je, međutim, očigledno je da je državni vrh preuzeo funkciju pravosuđa, jer su upravo oni saopštili rezultate istrage, ocenjivali dokaze i saopštili da se protiv Srbije vodi specijalni rat.

Stefan Cvetković je u utorak na pres konferenciji u Beogradu uz niz kontradiktornih i nejasnih detalja ispričao da su ga u noći 13. juna trojica nepoznatih muškaraca otela i držala na nepoznatom mestu a zatim ga u petak 15. juna pustila na slobodu. Motiv otmice mu je, kako je rekao, nepoznat. S druge strane, tužilaštvo je protiv njega pokrenulo istragu za lažno prijavljivanje otmice.

Vest o “kriminalnom ubistvu”

Cvetković nije bio mnogo poznat po svom novinarskom radu van Bele Crkve, mesta na severoistoku Srbije, gde živi. U podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) može se pročitati da se više puta žalio na pretnje koje je, kako je tvrdio, dobijao iz političko-kriminogenih krugova.

U danu kada je objavljeno da je nestao, novinarske organizacije su podsetile i da je istraživao još uvek nerazjašnjeno ubistvo jednog od lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovića. Ubrzo nakon ubistva, u februaru ove godine, Cvetković je izneo svoja saznanja o navodnim osobama koje su bile umešane i izneo tvrdnje da je za atentat plaćeno 40.000 evra, da je pozadina zločina kriminal a ne politika.

Njegove informacije ni tada niko nije prihvatio ozbiljno a naknadno su mediji objavili da je čovek sa fotografije za koga je tvrdio da je među atentatorima izvesni bloger iz Kanade.

Međutim, u prvom trenutku, nestanak Cvetkovića se u komentarima povezivao upravo sa njegovim bavljenjem ubistvom Olivera Ivanovića, kao i sukobima sa lokalnim političarima. Dodatna uznemirenost nastala je nakon izjave funkcionera iz Bele Crkve koji je nestanak Cvetkovića ocenio kao “kriminalno ubistvo”.

Građani dobro pamte još uvek nerazrešena ubistva novinara u poslednjim decenijama, novinari i danas u Srbiji žive pod pretnjama i pritiscima i reakcija ne samo medijske zajednice već i međunarodnih organizacija bila je logična i primerena.

Vlast je reagovala velikom policijskom akcijom na području Bele Crkve, za Cvetkovićem su preko 30 sati tragali ronioci, policijski psi i helikopteri i nastalo je olakšanje kada je na pres konferenciji predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da je novinar pronađen živ i zdrav.

Sve ostalo što je rekao predsednik Vučić kao i ministar policije Nebojša Stefanović, postupanje nadležnih organa vlasti i izveštavanje provladinih medija pokazali su nestanak institucija u Srbiji.

Osuda pre presude

Umesto nadležnog tužioca, podatke iz istražnog postupka saopštio je predsednik države. Komentarisao je kako je Cvetkovićeva priča “čudna”, da je ustanovljeno da je pred nestanak primio 16 poziva sa Kosova, objašnjavao tragove sa lica mesta gde se dogodila navodna otmica.

Ministar policije Nebojša Stefanović je detaljno komentarisao navodne nelogičnosti iz iskaza koje je Cvetković dao u policiji u svojstvu, kako je saopšteno, oštećenog građanina. Zbog toga je i dalje nejasno zašto je bio na poligrafu, a ministar je javnosti preneo delove Cvetkovićevih “netačnih odgovora”. Zaključio je i da je “potpuno jasno da je u svemu učestvovalo više lica”.

Nakon što je Cvetković stigao kući, mediji su objavili sadržaj krivične prijave koju je protiv njega u međuvremenu podiglo tužilaštvo sa sumnjom da je izmislio otmicu.

Direktor policije Vladimir Rebić je ocenio da je Cvetković na pres konferenciji izneo niz nelogičnosti i laži, da to dokumentuju sve analize i provere policije i nadležnog tužilaštva. Istovremeno, potvrdio je da je Cvetković dobio policijsko obezbeđenje, “koje će ostati uz njega sve dok se ne otklone sve sumnje da postoje određene pretnje”.

Od ovoliko oprečnih izjava i dalje nije jasno ni šta bi mogao da bude motiv otmice o kojoj priča Cvetković, niti šta bi bio razlog da je on izmisli, kako tvrdi policija i tužilaštvo u svojoj prijavi.

Specijalni rat protiv Srbije

Objašnjenje je stiglo od državnih funkcionera i njima bliskih medija. Odmah nakon što je predsednik Vučić objavio da je nestali novinar pronađen, krenula je lavina vesti u kojima se, uz pozivanje na pouzdane izvore, prepričavalo šta je sve Cvetković rekao u policiji, s kim je sve bio povezan od tajanstvenih biznismena do opozicionih političara. Urednik tiražnog tabloida Informer, koji se hvali da je prijatelj predsednika, je u gledanom jutarnjem programu upozorio da se protiv Srbije vodi specijalni rat, da je navodna otmica deo zavere čiji je cilj da se u državi napravi haos.

Predsednik Vučić je ocenio da je zemlja bila prethodnih dana izložena “žestokim napadima, pokušajima razaranja unutrašnjeg poretka i institucija” i da je siguran da će se nastaviti sa pritiscima na zemlju "i spoljašnim i unutrašnjim", jer predstoji rešavanje važnog pitanja a to je status Kosova.

I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je upozorio: “Svedoci smo poslednjih meseci brojnih lažnih vesti… Sve je to deo koncepta gde se koriste metode specijalnog rata sa namerom da se izazove destabilizacija Srbije”.

Stranka ministra za inovacije Nenada Popovića je predložila da se osnuje radna grupa za borbu protiv lažnih vesti. U ovoj inicijativi se podseća na lažiranu smrt ruskog novinara Arkadija Babčenka u Kijevu iizvodi zaključak da je poput Rusije i Srbija na udaru velikog broja inostranih bezbednosnih službi upravo zbog pritiska da se razreši problem sa Kosovom.

Osnovana je zebnja da će u atmosferi u kojoj državni funkcioneri tragaju za lažnim vestima a istovremeno ih sami svakodnevno proizvode, stradati malobrojni nezavisni mediji i novinari. Svaka opravdana kritika može da postane deo zavere, svaka sledeća pretnja ili pritisak u delu javnosti biće poređena sa aferom Cvetković i stavljena pod sumnju. Poslednju reč ima vlast, u nedostatku državnih institucija, ona će nam saopštiti konačnu presudu.