© B-D-S Piotr Marcinski/Shutterstock
Nekoliko mladih glumica podnele su krivične prijave zbog seksualnog zlostavljanja koje su doživele u školi glume “Stvar srca“. Prve reakcije mogle bi da označe preokret u dosadašnjem, izrazito konzervativnom, reagovanju na žene žrtve. Prvi put veliki deo javnosti otvoreno podržava žene i veruje im
Od kada je objavljeno svedočenje glumice Milene Radulović o tome kako ju je, dok je bila maloletna, silovao učitelj glume Miroslav Mika Aleksić, javnost u Srbiji je u šoku.
Reč je o uglednom pedagogu, čije su časove u školi koja se zove “Stvar srca“ pohađali brojni poznati srpski glumci a sada njegovi učenici ponavljaju svedočenja o seksualnom i psihološkom uznemiravanju kroz koje su prolazili kao deca.
U međuvremenu Aleksić je saslušan pred Višim javnim tužilaštvom i određen mu je pritvor do 30 dana. Na teret mu se stavlja osam silovanja i sedam nedozvoljenih polnih radnji nad šest žena među kojima je jedna i sada maloletnica. Sve se događalo u periodu od 2008. do 2020. Na saslušanju je negirao krivicu ali se čini da mu je deo javnosti već presudio.
Milenina priča
Milena Radulović (26), imala je 11 godina kada ju je na audiciji Miroslav Mika Aleksić izabrao da pohađa njegovu školu. Mnogi polaznici su ovih dana ispričali isto što i ona: odmah po upisu on bi razgovarao s roditeljima, objasnio im princip nastave kao i da su devojčice obavezne da nose suknje a dečaci da dolaze u cipelama i naglašavao da je to prvi i poslednji put da se s njima viđa. Roditelji koji su to prihvatili pristajali su da im vaspitava decu van njihove kontrole.
Časovi su, to takođe svi svedoče, počinjali molitvom “Oče naš”, Aleksić je insistirao na pravoslavnim, tradicionalnim vrednostima, vojničkoj discipline i kaznama. Vodio ih je na izlete, na vašare, učio ih, kako priča Milena, čak i da kuvaju domaću supu. Imali su osećaj porodice, bio im je “otac”.
“Priča o seksualnosti je bila prisutna kad smo imali 13-14 godina. Pitao nas je javno te stvari, a nasamo nas je pitao da li imamo seks, da li nam prija i govorio da je seks bitan zbog zdravlja”.Prvi put ju je silovao kada je imala 17 godina a on 61 i kako svedoči, to se ponavljalo u prostoru škole, dok su ostaloj deci u drugoj sobi trajali časovi.
“Njegova manipulacija i ide ka tome da vam usadi ogroman osećaj odgovornosti, saučesništva, krivice. I, na kraju, neki strah da ćete u tome ostati sami”, seća se Milena. “Bilo je to poništavanje svake vrste samopouzdanja, sigurnosti”.
Milena je potom završila beogradski Fakultet dramskih umetnosti, postala popularna glumica sa internacionalnom karijerom. U novembru prošle godine javila joj se, kako kaže, nova Mikina žrtva, njoj nepoznata, maloletna devojka. Ispostavilo se da ih ima više, povezale su se i rešile da podnesu krivične prijave.
“S ovom svešću, skrivanje zločina i prećutkivanje bilo bi jednako što i sam zločin. Postale bismo saučesnice ako bismo sada prećutale neposredno znajući da postoji još pet potencijalnih novih maloletnih žrtava”, kaže Milena.
“Verovao je da nijedna od nas neće progovoriti”
Škola Mike Aleksića bila je decenijama nezaobilazno mesto za sve koji su želeli da postanu dramski umetnici. Polaznici su bila deca od 7 do 17 godina, procena je da je školu pohađalo oko 3000 dece. Brojna su tokom vremena bila i svedočenja glumaca kako im je pomogao, kako ih je učio i pripremao da upišu glumačku akademiju, kako su mu beskrajno zahvalni. Poslednih par dana se mogu čuti potpuno drugačije, zastrašujuće priče žena i sve sa gotovo identičnim iskustvima.
Jednu od njih ispričala je i mlada glumica Iva Iliničić (24) koja je takođe podnela krivičnu prijavu. Imala je 17 godina a Aleksić 63 kada ju je seksualno uznemiravao. O tome tada nije pričala ni roditeljima ni prijateljima.
“Njegova moć je bila u tome što je verovao da nijedna od nas neće govoriti. Dok Milena koja je najhrabrija nije povukla sve nas i dala nam krila da se oslobodimo”, objašnjava Iva i opisuje školu kao sektu a Aleksića kao neprikosnoven autoritet. “Mika nas je formirao po sopstvenoj meri, pravio je od nas ličnosti kakve je želeo […] Kada je tolika ljubav, osećaš da mu pripadaš, da mu stalno nešto duguješ, pa kad se i dese tako loše stvari, ti razmišljaš kako on tebi želi dobro i kako sve radi za tvoje dobro”.
Do sada nije niko, pa ni roditelji one dece koja su izdržala do kraja Aleksićevu školu, javno dovodio u pitanje njegov ugled. Kada se gledaju njegovi intervjui , može se čuti da je bilo dece koja su odustajala i roditelja koji nisu bili zadovoljni školom. Ali tek kada je cela afera izbila na videlo, objavljuju se i svedočenja i podsećanja na neke druge, mračne delove njegove biografije.
Zaborav i ćutanje
Aleksić je tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji bio blizak osuđenom kriminalcu Željku Ražnatoviću Arkanu koji je bio vođa zloglasne srpske paravojne jedinice Tigrovi. Osim škole glume, delo koje se ovih dana posebno ističe je režiranje svadbe Arkana i folk pevačice Cece. Kada je Arkan osnovao stranku, bio je jedan od njenih članova.
U društvu, poput srpskog, koje nema jasan i kritički otklon prema ratnim godinama, koje zaboravlja pa čak i opravdava zločine, muči se sa tranzicijom, siromaštvom i stalnim političkim krizama, ovaj deo biografije Mike Aleksića brzo je zaboravljen.
Zaboravili su i roditelji i verovali da je “Stvar srca” utočište u kojem će njihova deca biti vaspitavana u strogom ali čestitom, tradicionalnom, hrišćanskom duhu, da će se njihov talenat razviti i da će postati slavni umetnici. Dodatni razlog je i to što je Aleksićeva supruga profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i mnoga deca iz škole njenog muža završila su u njenoj klasi i postali poznati glumci.
Ovo su mogući odgovori na pitanja koja se čuju: kako je moguće da roditelji ništa nisu znali? Zašto su puštali decu bez nadzora? Zašto ih nisu štitili od psihološke torture o kojoj danas svedoče mnogi? Zašto sa svojom decom nisu pričali? A deca su ćutala.
Novo iskušenje
Od trenutka kada je Milena Radulović progovorila, nju i ostale žene koje su podnele prijave podržale su brojne kolege, javne ličnosti, kao i neki ministri iz Vlade Srbije. Na pitanja, često maliciozna i zlonamerna, zašto tek sada pričaju, u medijima odgovaraju psiholozi i terapeuti i objašnjavaju proces traume.
Za srpsko društvo, svedočenje glumica i reakcije za sada deluju kao prelomni događaj. Patrijarhalni obrazac da je žena žrtva po pravilu kriva, bar u ovim prvim danima, manje je izražen nego inače, a činjenica da se radi o poznatim ličnostima daje celom slučaju veću vidljivost i pažnju.
Prvi put se događa da veći deo javnosti žrtvi veruje, daje otvorenu podršku a društvene mreže su prepune ispovesti žena i anonimnih i sa imenom i iz Srbije ali i iz regiona koje pričaju svoja slična traumatična iskustva.
Sada sledi novo iskušenje za žrtve, kao i za javnost i posebno za pravosuđe – dalja istraga, odluka o optužnici i dokazivanje davno počinjenog krivičnog dela. Ono što je, međutim, za srpsko društvo prekretnica je da su se mlade, hrabre žene udružile i javno progovorile o svojim traumama, odlučne da kazne svog zlostavljača
