Youtube screenshot
Protest građanskih aktivista još jednom je pokazao koliko je u Srbiji javnost podeljena oko ključnih pitanja suočavanja sa prošlošću, pre svega oko zločina počinjenih u ratovima u bivšoj SFRJ. Ova dešavanja su, međutim, otvorila i mnogo šira pitanja generalnog odnosa aktuelne vlasti prema jednom od najvažnijih regionalnih pitanja za uspostavljanje saradnje i stabilnosti na Zapadnom Balkanu
Mural generalu Mladiću, naslikan pre nekoliko meseci, ostao je u senci sve do sada pre svega zbog toga što su pažnju javnosti odvlačili veoma česti incidenti u režiji desničara koji su imali rehabilitaciju ratnih zločinaca kao zajednički cilj.
U samo poslednjih nekoliko nedelja zabeležene su pretnje Snežani Čongradin, novinarki Danasa, koja se bavi pitanjima ratnih zločina. Dragan Vasiljković, poznat kao Kapetan Dragan, koji je u Hrvatskoj proveo 13,5 godina u zatvoru zbog ratnih zločina, pokrenuo je peticiju za oslobađanje Milorada Ulemeka Legije koji je osuđen zbog ubistva Zorana Đinđića . Nedavno je i Srpska desnica (SD) održala marš u Novom Sadu, a grafiti sa nacionalističkim i fašističkim porukama i simbolima postali su deo svakodnevice u velikom broju gradova u Srbiji. U Beogradu su, na primer, krajem oktobra, ispisana tri grafita, uključujući i jedan sa imenom Ratka Mladića, protiv organizacije civilnog sektora „Žene u crnom “.
Uz sve češća gostovanja desničara i osudjenih ratnih zločinaca na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, stvorena je atmosfera koja nije nagoveštavala da će se bilo šta dogoditi kad je nevladina organizacija Incijativa mladih za ljudska prava (YIHR) najavila da će 9. novembra, na Medjunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, prekrečiti mural sa likom generala Mladića.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je reagovalo zabranom skupa.
”Ni oni koji bi da prekreče mural generalu Mladiću, ni oni koji bi da ga čuvaju neće dobiti dozvolu za okupljanje. Pozvati nevladine organizacije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Žene u crnom i nečega što je najavljeno kao ‘Kosovo’, a doći u Beograd da bi se krečile fasade je licemerno, podlo i vođeno zlom namerom. Na 9. novembar Međunarodni dan borbe protiv fašizma u Beogradu se neće niko sukobljavati na ulicama i kvariti život našim građanima, i niko neće neprijatelje Srbije obradovati slikama krvavih srpskih glava. Beograd je grad antifašista i pobednika i niko to svojom zlobom neće promeniti. Skup je zabranjen ", poručio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin.
Inicijativa mladih za ljudska prava saopštila je nešto kasnije da neće organizovati uklanjanje murala Ratka Mladića u Njegoševoj ulici, jer je on postao "državna odgovornost".
"To je sada spomenik Ratku Mladiću , podignut od strane nepoznatog autora u julu ove godine, ali stavljen pod zaštitu države Srbije 5. novembra, rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova i ministra Aleksandra Vulina i ćutanjem predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića i (predsednice) Vlade Ane Brnabić", navedeno je u saopštenju YIHR.
Posle toga, činilo se da je epizoda sa muralom završena, tako da je javnost bila prilično iznenadjena kad su baš 9. novembra gradjanske aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Aćimović na mural bacile nekoliko jaja. Policija, koja je bila celog dana u neposrednoj blizini murala, je brzo reagovala. Ćorović je, uz prilično mučne scene, privedena od strane policajaca u civilu i ubrzo puštena.
"Znaju da će sve jednom doći na naplatu. Ja sam bila simbolično neko ko ih goni, oni su ugroženi, to je njihov strah, ona slika je slika bruke vlasti u Beogradu. Dva mladića koja su skočila na mene nisu policajci, gledali su me sa neskrivenom mržnjom, njima je Mladić simbol, da su mogli oni bi me ubili. Tražila sam da se legitimišu, čuje se na snimcima, a oni su samo nabijali kape na glave", rekla je Aida Ćorović nakon privodjenja u policiju.
Aktivisti i gradjani su se nešto kasnije, u znak protesta, okupili ispred murala. U jednom trenutku pojavila se i manja grupa desničara ali policija je sprečila svaki kontakt izmedju dve grupe. Kako je policija saopštila, privedeno je šestoro ljudi, troje aktivista i trojica navijača kod kojih je pronadjen nož i biber sprej.
Sutradan je Djordjo Žujović, član Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS), na mural sasuo kofu sa krečom a desničari su, nešto kasnije, pokušali da mural dovedu u prvobitno stanje.
Sa druge strane, lider Srpske desnice Miša Vacić najavio je da će mural sa likom haškog osuđenika Ratka Mladića u Njegoševoj ulici, uskoro biti obnovljen. ”Mural će uskoro biti ‘opravljen’, to će uraditi isti ljudi koji su ga i naslikali“, rekao je Vacić novinarima
Sam dogadjaj izazvao je burnu reakciju dela javnosti.
Bojan Pajtić, bivši predsednik Demokratske stranke (DS), kaže da se radi o ”veštački produkovanoj krizi od strane režima“. Ističe da mural Ratku Mladiću zapravo ”simbolizuje politički, civilizacijski, kulturološki mejnstrim ove vlasti “.
„O njemu se govori kao o generalu koji je čuvao srpski narod, a nikada srpska vojska nije bila osramoćena u istoriji kao onim u Srebrenici. Ako si srpski general, onda ćeš se suočiti sa posledicama, nećeš dozvoliti da tvom narodu prete sankcije jer se kriješ. Tako su se ponašali i Vučić i Nikolić, s jedne strane palili vatru po Krajini, pa kad su ljudi bežali u Oluji nisu im dozvolili povratak u Beograd“, kaže Pajtić.
Organizacije civilnog društva, okupljene oko Platforme Tri slobode, osudile su privodjenje aktivistkinja i upozorile da je na taj način iskazano svrstavanje na stranu osuđenih ratnih zločinaca i da se “pokazuje pravo opredeljenje vlasti u Srbiji”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, medjutim, izjavio je da je bacanje kreča na mural Ratka Mladića u Beogradu dokazalo da ga policija nije branila, i ponovio da je policija štitila građane od međusobnog sukoba.
”Nije posao policije da sklanja table, murale, grafite, već javni red i mir da obezbeđuje. Lako je pronaći krivce, ja razumem da sam svima kriv za sve, nekad teže trpim“, rekao je Vučić i poručio da u državi članici EU, misleći na Hrvatsku, postoje murali generala Slobodana Praljka, poznatog po tome što se ubio u Hagu na izricanju okrivljujuće presude za ratne zločine. Vučić je naveo da je ”neko hteo da pravi cirkus“, pa da za ”batinjanje optuži državu Srbiju“.
Protest gradjanskih aktivista zbog murala u centru Beograda posvećenog Ratku Mladiću, osudjenom generalu Vojske Republike Srpske zbog genocida u Srebrenici, još jednom je pokazao koliko je u Srbiji javnost podeljena oko ključnih pitanja suočavanja sa prošlošću, pre svega oko zločina počinjenih u ratovima u bivšoj SFRJ. Ova dešavanja su, medjutim, otvorila i mnogo šira pitanja generalnog odnosa aktuelne vlasti prema jednom od najvažnijih regionalnih pitanja za uspostavljanje saradnje i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
