© Sattalat Phukkum/Shutterstock
Vučić je čestitao svim medijima koji su dobili ”etiketu“ od Tvitera da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da oni šire ”slobodarske težnje i slobodarske ideje”. Umesto argumentovane rasprave o odluci Tvitera, naročito kad su u pitanju javni servisi koje plaćaju građani, vlast je pokrenula još jednu hajku protiv “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”
Kompanija Tviter označila je 17. avgusta pojedine medije u Srbiji kao one koji sarađuju sa Vladom Srbije. Ta oznaka stoji na zvaničnim nalozima Radio televizije Srbije, televizija sa nacionalnom frekvencijom Pink, Prva, B92 i Hepi, novinske agencije Tanjug, kao i štampanih listova Kurir, Informer, Politka i Srpski telegraf.
Ovakva odluka Tvitera izazvala je veoma burne reakcije označenih medija ali i predstavnika vlasti.
Vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika Politike Marko Albunović kaže da se Politika ”ne stidi saradnje sa Vladom Srbije“.
”Uostalom, Politika to čini već 117 godina, a sarađivaće i u budućnosti, kao što sarađuje sa svim društvenim institucijama, nevladinim sektorom, opozicionim strankama, predstavnicima diplomatskog kora, verskim zajednicama“, pojašnjava Albunović.
RTS je na svom sajtu naveo da ih ova odluka Tvitera "primorava da preispitaju svoje prisustvo na toj mreži, ali i da zatraže da se o tome izjasni Evropska radiodifuzna unija (EBU) i druge organizacije čiji je RTS, kao javni servis, član".
"Nezavisno od odluke da pod promenjenim uslovima, etiketiran i pod političkim pritiskom RTS neće objavljivati ni na jednoj platformi, smatramo da je neophodno da EBU reaguje i spreči svaku vrstu pritiska velikih kompanija na svoje članice", navodi RTS i dodaje da je neprihvatljivo da Tviter predstavlja, dopisuje ili dodaje bilo kakav tekst u njihove objave, bez dopuštenja ili zahteva.
Prorežimski tabloidi su bili nešto žustriji u reakcijama.
U Informeru su naveli da ovakvom oznakom Tviter smanjuje vidljivost vesti i u prvi plan stavlja “đilasovske medije. “Očigledno je da ono što nije protiv srpskih zvaničnika, Srbije i njenog predsednika ne odogovara moćnim silama, pa iz petnih žila pokušavaju da vesti koje govore o uspehu i moći Srbije budu što manje vidljive. Ovim je još jednom pokazano da đilasovce podržavaju i finansiraju svetski moćnici koji Srbiji ne žele ništa dobro”.
„Važno je javno žigosati medije koje ne finansiraju pojedine zapadne zemlje, jer samim tim ne mogu ni da utiču na našu uređivačku politiku. Znate, mnogo navodno nezavisnih medija dobija novac od vlade SAD, Britanije, Norveške, Nemačke i to godinama. Zašto se ti mediji ne markiraju s kim sarađuju? Zašto se CNN ne obeleži sa kim sarađuje, i zašto se na kraju vaš ugledni mediji (Radio Slobodna Evropa) ne obeleži s kim sarađuje“, ističe Milan Lađević, urednika Srpskog telegrafa.
Objašnjavajući svoju odluku i odgovarajući na optužbe srpskih vlasti da je reč o cenzuri, predstavnici Tvitera su izjavili da je važno da korisnici njihove platforme znaju kad vlada finansijski i uređivački kontroliše medije. Iz pres službe te kompanije su naglasili da je njihov “fokus na označavanju medija pod kontrolom države koji nisu oslobođeni od političkog uplitanja i pritiska vlade“.
Iz te kompanije rekli su i da su konsultovali “brojne zainteresovane strane, uključujući akademike i istraživače, civilno društvo, vladu, stručne organizacije i one koji koriste njihovu uslugu” i da je, prema njihovom mišljenju, takvo označavanje naloga “efikasno jer korisnicima pruža kontekst i informacije o poreklu naloga i njegovoj potencijalnoj nameri”.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević izjavila je da su reakcije srpskih zvaničnika na odluku društvene mreže Tviter da označi medije koji su povezani sa Vladom Srbije besmislene jer nije reč ni o kakvoj međunarodnoj zaveri protiv Beograda, već o globalnom procesu koji traje već godinu i po dana.
”To nije protiv Srbije, nije nikakva međunarodna zavera, niti produžena ruka američke politike. U tom krugu se trenutno nalazi 20 zemalja, taj proces je počeo pre godinu i po dana […] Krenulo se sa idejom da se za međunarodnu javnost identifikuju ličnosti i mediji koji iznose stavove bliske vlastima svojih država“, objasnila je Milivojević.
Podsetila je i da se prvo krenulo sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zatim su na red došle razvijene zemlje poput Kanade, Italije ili Japana, a od leta 2020. označavanje je prošireno na treću grupu zemalja za koje se, kako je rekla, pretpostavlja da njihove države stoje iza informacionih kampanja na internetu.
”Pretpostavljam da je Srbija i došla na tu listu jer je negde pre godinu i po dana jedna mreža botova koja je povezana sa SNS-om, odnosno državom, harala internetom, odnosno Tviterom, i ti nalozi su skinuti, ali je to Srbiju stavilo na mapu da ona spada u red tih država u kojima se nepoverenje u javni dijalog, i u krajnjoj instanci rušenje demokratije, u stvari obavlja tim koordinisanim dezinformacionim kampanjama“, upozorila je Milivojević.
Ovakva tumačenja, međutim, ostala su u senci kampanje predstavnika vlasti i prorežimskih medija koji su, potpunom zamenom teza, odluku Tvitera iskoristili za napad na onaj deo medijske scene koji ne kontroliše Vlada.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanja novinara, izjavio je da je oznaka Tvitera "pohvala za te medije ".
”Ja samo nisam shvatio šta ste se svi vi uznemirili zbog toga. Pa nego s kim će da sarađuju? Sa tajkunima, lopovima i kriminalcima? Najnormalnije da će da sarađuju sa vladom. Pritom kažu i 'sarađuju', mi ih i ne plaćamo, najveći deo tih medija“, izjavio je Vučić.
Vučić je čestitao svim medijima koji su dobili ”etiketu“ od Tvitera da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da oni šire ”slobodarske težnje i slobodarske ideje“. Dakle, predsednik Srbije je, koristeći svoju propagandnu mašineriju, odluku kompanije Tviter iskoristio da pojača pritisak i još jednom napadne slobodne i profesionalne medije.
Umesto argumentovane rasprave o odluci Tvitera, naročito kad su u pitanju javni servisi koje plaćaju građani, vlast je pokrenula još jednu hajku protiv “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”. Objašnjenje da li i kako Vlada utiče na označene medije zamenjeno je napadima na one koji nisu na listi Tvitera.
Vučić je tako možda dobio nekoliko poena kod svoje ciljne grupe ali su mediji koji prema kriterijumima Tvitera “sarađuju sa Vladom Srbije” svojim ponašanjem prema postupku ove društvene mreže u stvari pokazali zašto su se našli na ovoj neslavnoj listi.
