Stevan Dojčinović (foto Medija centar Beograd)

Stevan Dojčinović (foto Medija centar Beograd )

Vaninstitucionalna kontrola medija uz pomoć bespoštednih kampanja protiv novinara u tabloidima i na TV stanicama postaje deo sumorne srpske medijske stvarnosti

25.03.2016. -  Dragan Janjić Beograd

Osujetiti priču pre nego što bude objavljena, jer kad bude objavljena morate se baviti demantijima – tako bi se mogla definisati nova mera gušenja medijskih sloboda u Srbiji. „Čast“ da budu prvi zamorčići te mere pripala je portalu KRIK i glavnom uredniku tog portala Stevanu Dojčinoviću. KRIK je, naime, počeo da priprema priču o imovini porodice srpskog premijera Aleksandra Vučića ali je, i pre nego što su uopšte pribavljene prve informacije, usledila bespoštedna medijska haranga protiv tog portala.

Tabloid „Informer“ i glavni urednik tog tabloida Dragan J. Vučičević su optužili KRIK da priprema „udar“ na porodicu Vučić, a Dojčinović je predstavljen kao čovek koji radi za francusku obaveštajnu službu, ima kontakte sa narkomanima i sklonost ka sado-mazo seansama. Ukratko, oprobani recept provlačenja „neposlušnih“ kroz blato. Neizbežno se nameće zaključak da je ovim upućena jasna poruka ne samo KRIK-u, nego i svim drugim medijima u Srbiji, da „čeprkanje“ po imovini vodećih političara vladajućeg bloka nije poželjno.

„Nastavljamo da radimo priču i završićemo je. Sledeće nedelje zovemo premijera Vučića, koji je zvanično prijavio da od imovine poseduje garsonjeru, da govori na ovu temu za nas. Naravno, ni KRIK-u ni meni nije svejedno, trpimo zaista veliki pritisak. Potencijalno je opasno kada vas neko proglasi za špijuna i sadomazihistu, pogotovo u sredini koja je opterećena predrasudama i sklona teorijama zavere. Na tviteru  mi prete da znaju sve moje tajne“, kaže Dojčinović.

„Informer“ se ranijih meseci „proslavio“ pompeznim najavama državnog udara u Srbiji sa kojim je povezao i pojedine novinare i medije, kontinuiranim napadom na Zaštitnika građana Sašu Jankovića i sličnim „akcijama“. Svaki od tih napada, uključujući i najnoviji, detaljno se prenosi na gledanoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom „Pink“, pa žrtve imaju veoma malo šansi da se odbrane.

Nema konkretnih dokaza da je u ovim slučajevima reč o sprezi između „Informera“, odnosno TV „Pinka“ i vladajućih krugova i drugih centara moći, ali ostaje činjenica da se tabloid i u slučaju napada na KRIK i Dojčinovića i u ranijim hajkama na ljude i organizacije postavlja kao branilac i promoter vlasti. Ostaje, takođe, činjenica da je glavnog i odgovornog urednika tog tabloida premijer Vučić pre nekoliko meseci na televiziji sa nacionalnom frekvencijom okarakterisao kao dobrog čoveka i solidnog novinara.

Pritisak

„Najteže mi pada kada kažu da je ovo rat između dva medija. Jer, ovo je nešto sasvim drugo, pogotovo ako se ima u vidu da nigde nismo objavljivali da nameravamo da se bavimo imovinom članova porodice Vučić. Ubeđen sam da je sve orkestrirano iz vlasti. Neobjašnjivo je zašto bi neko ko vodi privatni medij ovako ostrašćeno progonio nekog. Nema javnog interesa u tome što objavljuje „Informer“ na naslovnoj strani. Zašto bi za bilo kog urednika bilo važno šta u privatnom životu radi neki drugi urednik“, kaže Dojčinović.

„Informer“ je objavio da je do podataka o priči koju KRIK priprema došao od izvora iz tog portala, ali Dojčinović kaže da je to teško zamislivo. On navodi da u KRIK-u radi svega nekoliko novinara i da su samo on i još jedan kolega radili na priči. Mogući izvori informacija su katastar i druge službe kojima su upućena pitanja u vezi sa imovinom. Pošto je malo verovatno da su te službe požurile da o pitanjima koja su dobile  obaveste baš „Informer“ (dostavljanje takvih podataka, inače, ne bi bilo u skladu sa zakonom), sumnja pada na policiju i druge službe koje imaju na raspolaganju resurse za praćenje i prisluškivanje.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) pozvali su vlasti da provere da li je u celoj priči bilo nezakonitih postupaka državnih organa, ali odgovora na to pitanje još nema. NUNS je, takođe, pozvao na bojkot „Informera“zbog sistematskog kršenja zakona i kodeksa novinara, kršenja ljudskih prava i elementarnih moralnih normi. Dometi pomenutih zahteva i poziva su diskutabilni budući da su „Informer“ i „Pink“ zapravo deo jednog sistema važnog za upravljanje javnim mnjenjem i da vlasti neće hteti da narušavaju taj sistem, pogotovo ne u jeku kampanje za izbore zakazane za 24. april.

Sa tog stanovišta je sasvim moguće da novi „koncept“ koji podrazumeva nadzor nad radom novinara i oštro reagovanje pre nego što mediji objave neku priču koja nije po volji vladajućim krugovima i drugim centrima moći zaista uhvati korena. Uz ranije uspostavljene mehanizme, poput potpunog ignorisanja potencijalno neprijatnih novinarskih pitanja od strane predstavnika vlasti i gušenja emisija u kojoma se vodi otvoren javni dijalog, to može da bude zastrašujući mehanizam.

Otpor

Vodeći srpski mediji ili uopšte ne obraćaju pažnju na harangu koju su „Informer“ i Vučićević, uz svesrdnu pomoć „Pinka“, poveli i protiv KRIK-a i protiv udruženja i ličnosti koji podržavaju taj portal, ili prenose kratke informacije, mahom bez vrednosnog stava. O nekom organizovanom i čvrstom bloku koji bi okupio ubedljivu većinu novinara i medija za sada se ne može govoriti, ali je za razvoj slobode javne reči u Srbiji veoma  važno to što otpor postoji i što dobija na značaju.

Promoteri otpora su portali, društvene mreže i manjina klasičnih medija koji nisu pod nekim oblikom pune kontrole i novinarska udruženja. Oni nemaju dominantnu poziciju, ali njihov rad i nastojanje nisu zanemarljivi. Uostalom, da nije tako ne bi bilo ni sramne kampanje protiv portala KRIK koji je tek nameravao da se bavi uvek „škakljivom“ temom, imovinom funkcionera.

Pritisak kome je izložen KRIK može čak da ojača otpor. Jer, taj portal neće odustati od namere da piše o imovini porodice Vučić, a prašina koju je podigao „Informer“ sama po sebi je podigla interes javnosti za ovu temu. Bezočnost sa kojom je nastupio urednik „Informera“ Vučićević bi mogla da doprinese zbijanju redova protivnika mera koje vode ka gušenju medijskih sloboda. Za sada je u tom bloku najglasniji NUNS, ali za očekivati je da će u narednim nedeljama snažnije da se angažuje i nevladin sektor.

Vlastima je najlakše da se drže stava da ne mogu da se mešaju u uređivačku politiku medija i tvrdnje da nemaju nikakve veze sa onim što radi „Informer“. Ali, u meri u kojoj bude jačao otpor u javnom diskursu, slabiće ubedljivost takvih objašnjenja pa bi „posao“ koga se poduhvatio „Informer“ mogao da postane nepotreban i opterećujući prtljag na leđima vladajuće stranke u predizbornoj kampanji.

Ovaj članak je napisan kao dio projekta Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), koji je sufinansirala Evropska komisija. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije. Posjetite stranicu projekta (na engleskom jezikom)