Test na poligrafu je podignut na pijedestal ključnog dokaza. Ministar Stefanović je na vanrednoj konferenciji za novinare saopštio koja su pitanja postavljena premijeru i kako je on na njih odgovorio. Nisu pomogla objašnjenja eksperata u malobrojnim medijima koji nisu pod kontrolom vlasti da poligraf nema snagu dokaza
Naoružani specijalci, od kojih su neki bili pod maskama, stajali su kao dekor dok je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović saopštavao novinarima da je premijer Aleksandar Vučić saslušan u policiji (uz test na poligrafu) povodom tvrdnji tabloida „Kurir“ da je vršio pritisak na bivšeg direktora tog lista. Dodao je da je uhapšen bivši policajac koji je, kako je naveo, u protekla 24 sata „zatečen u opservaciji porodičnog doma porodice Vučić“.
Kampanja je, tokom koje su ministri govorili i o „rušenju Vučića“ i o „urušavanju države“, danima bila glavna tema u medijima, a u javnosti je stvarana atmosfera nesigurnosti. Policajci pod oružjem trebalo je da sugerišu dramatičnost trenutka i pojačaju uverljivost danima ponavljane tvrdnje da se priprema „rušenje Vučića“, odnosno državni udar, a isti značaj ima i vest o hapšenju bivšeg policajca.
Efekti kampanja dodatno su pojačani izjavama ministra odbrane Bratislava Gašića da će Vojska Srbije štititi premijera. Gašić je formirao i poseban štab za zaštitu Vučića, naglašavajući time značaj tvrdnji o ugroženosti premijera. Tim potezom je izrazio lojalnost premijeru, ali i stavio do znanja da, ukoliko bude potrebno, neće oklevati da upotrebi resurse koje kao ministar ima na raspolaganju.
Nepuna dva dana nakon vanredne konferencije za novinare ministra Stefanovića premijer je, gostujući u jednoj emisiji na srpskom javnom servisu, relativizovao tvrdnje o državnom udaru koje su iznosili vlastima bliski tabloidi I TV stanice. Prebacio je sve na urednike tabloida, a detaljnije opisivanje uloge koju su u celoj priči imali njegovi ministri i bliski saradnici je izbegao. Tako je cela priča svedena na spin protiv političkih i drugih oponenata.
Test na poligrafu je, inače, podignut na pijedestal ključnog dokaza. Ministar Stefanović je na vanrednoj konferenciji za novinare saopštio koja su pitanja postavljena premijeru i kako je on na njih odgovorio. Nisu pomogla objašnjenja eksperata u malobrojnim medijima koji nisu pod kontrolom vlasti da poligraf nema snagu dokaza. Ministar je u jednoj kasnijoj izjavi, osvrćući se na osporavanja poligrafa, kritikovao eksperte i rekao da takav način ispitivanja ima veliki značaj, a o poligrafu je pozitivno govorio i Vučić.
Činjenice
Na pitanje zašto su se vlasti odlučile da u jednom prilično stabilnom političkom trenutku (vladajući blok ima dvotrećinsku većinu u parlamentu i suvereno kontroliše ceo sistem izvršne vlasti) podignu tako veliku prašinu u javnosti u načelu su moguća dva odgovora: ili su saznanja o državnom udaru i destabilizaciji zemlje koja vlasti imaju nepobitno tačna, ili za podizanje medijske buke postoje neki drugi razlozi, prevashodno političke prirode.
Kada je reč o činjenicama, vlasti nemaju baš mnogo toga u rukama. To što je jedan tabloid preneo navode svog bivšeg direktora da je premijer vršio pritisak na njega je svakako od značaja i zaslužuje oštar premijerov demanti, ali ipak nije državni udar. Jer, gotovo svakodnevno neki tabloid u svetu optuži nekog visokog državnog funkcionera, uključujući i premijere, da vrše pritisak na nekoga, pa se to ipak ne uzima kao dokaz pripreme državnog udara.
Za takvu tezu potrebno je dokazati postojanje organizovane grupe koja je, bilo oružjem bilo organizovanjem masovne pobune, želela nasilno da smeni vlast. Malo je verovatno da policija, da zaista raspolaže dokazima o oružju ili pripremi nasilja, ne bi bilo jasno saopštila javnosti, uz prezentovanje detalja. Tako je teza o pripremi nasilnog rušenja vlasti ostala prilično neuverljiva.
Kada je reč o bivšem policajcu, saopšteno je samo da je „opservirao dom porodice Vučić“, bez ikakvih detalja da je to činio sa namerom da nekome naudi, za nečiji interes, ili u sklopu pripreme neka akcije. Moguće je da u vezi sa tim postoje i neki čvršći dokazi i saznanja, ali javnost o njima nije obaveštena, pa je i taj deo priče ostao na nivou medijskog izveštaja.
Mogućnost pripreme masovne pobune koja bi dovela do smene vlasti je praktično nezamisliva budući da premijer Vučić ima podršku više od polovine biračkog tela i da je opozicija izuzetno slaba i potpuno dezorganizovana. Nema nikakvih iole opipljivih naznaka da bi bilo koja opoziciona stranka mogla da na ulicu izvede hiljade, a kamo li desetine ili stotine hiljada ljudi.
Politika
Spekulacije o političkoj pozadini celog slučaja podstaknute su činjenicom da su u kampanji koju vode dva medija kao potencijalni organizatori zavere protiv Vučića pomenuti i neki članovi vladajućeg bloka, uključujući i ministarku građevine Zoranu Mihailović. U grupu organizatora uvršteni su i mediji i novinari koji ne izveštavaju pohvalno o učinku vlade i premijera, poput TV N1, nekoliko portala i već pomenutog tabloida „Kurir“ i njegovog vlasnika Aleksandra Rodića. Opoziciju kao potencijalnog organizatora puča protiv premijera Vučića Informer i Pink uopšte nisu ni pominjali, što je sasvim u skladu sa njenom realnom snagom.
Pominjanje ministarke Mihailović može se uzeti kao nagoveštaj političkog obračuna unutar Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) ili kao neka vrsta otvorenog upozorenja njoj i drugim članovima najužeg rukovodstva da ostanu potpuno lojalni lideru partije. Unutarstranačke čistke za sada nema. Premijer je javno podržao MIhailovićevu, a jedina „žrtva“ je član Glavnog odbora Saša Mirković koji je saopštio da napušta partiju i formira sopstvenu poslaničku grupu. Njegova odluka je neočekivana, a pada u oči da nije naišla na oštre javne kritike.
Glavni potencijalni protivnici koji bi mogli da sruše premijera su, dakle, mediji i neki ljudi iz samog stranačkog rukovodstva i iz vladajućeg bloka u celini. Njima treba dodati i otvorene optužbe da SAD i zemlje Evropske unije rade na destabilizaciji srpske vlade, što zvuči zbunjujuće buduću da Vučić slovi kao čovek koji Srbiju vodi kao EU i Zapadu.
Uprkos svemu, ne bi bilo pogrešno zaključiti da, kada je o političkom aspektu cele priče reč, kampanja koja je na delu ima veze sa izborima koji se očekuju iduće godine. Najuže rukovodstvo SNS-a želi potpunu homogenizaciju u stranačkom vrhu i šalje poruku šta sve mogu očekivati oni koji se odvaže na neku vrstu političkog soliranja. Naravno, poruka iste sadržine, samo još oštrija, upućena je i medijima kojima se jasno stavlja do znanja da kritičko izveštavanje nije dobrodošlo.
