Foto Sergio Pani
Vučić strahuje od otpora restriktivnim merama pre svega iz same SNS, čiji simpatizeri shvataju da mogu da se pretvore u gubitnike promena koje su sami izazvali rušeći prethodnu vladu. Ti otpori nisu artikulisani jer je popularnost premijera I lidera stranke I dalje u zenitu, ali stvari bi mogle da počnu da se menjaju sa protokom vremena I jačanjem restriktivnih mera
Ostavka srpskog ministra finansija Lazara Krstića pre bi se mogla opisati kao neka vrsta političkog manevra, nego kao znak ozbiljnog neslaganja unutar vlade koju autoritarno vodi premijer Aleksandar Vučić. Tom ostavkom je započela politički veoma osetljiva igra oko ulaska u dugo najavljivanu reformu srpske privrede u kojoj premijer za sada suvereno kontroliše situaciju i uspešno blokira potencijalne oponente koji bi nadolazeće socijalne probleme mogli da iskoriste za rušenje vlade.
Obrazlažući ostavku Krstić je rekao da nisu prihvaćeni njegovi predlozi o smanjenju penzija za najmanje 20 odsto, plata u javnom sektoru za najmanje 15 odsto, otpuštanju oko 160.000 ljudi iz javnog sektora i povećanju cena struje za 30 odsto. Premijer je rekao da ne može da se saglasi sa takvim zahtevima, ali je stavio do znanja da se sa ministrovim procenama u potpunosti slaže i naglasio da će ga zadržati na mestu specijalnog savetnika.
Ostavka je poslužila kao platforma da se snažno plasira teza o nužnosti veoma oštrih rezova u fiskalnoj politici, što Vučić inače najavljuje još otkako je proletos formirao vladu. Obelodanjivanje zahteva ministra Krstića sada funkcioniše kao neka vrsta strašila koje navodi građane da lakše podnesu nešto niže restrikcije penzija i plata, pri čemu se umanjuje opasnost od izbijanja socijalnih nemira. Građani tako počinju da se privikavaju na ideju o oštrim merama, pa će i sledeće restrikcije lakše prihvatiti.
Epilog cele priče će, kažu obavešteni izvori, biti da će penzije i plate biti veoma brzo smanjene za po 10 odsto, što će samo delimično doprineti fiskalnoj stabilnosti Srbije. Vrlo je verovatno da će uslediti i nove restrikcije koje će u konačnom zbiru da se približe ciframa koje je pominjao ministar Krstić. Problem je, dakle, rešen tako što je Krstićev paket podeljen na dva manja paketa, sa ciljem da osiromašeno stanovništvo što lakše „proguta“ vladine mere.
Restrikcije
Krstićeva ostavka i plasiranje ideje o nužnosti drastičnog pada penzija i plata i novih otpuštanja otvaraju proces bolnih reformi od čijih rezultata će zavisiti opstanak Vučićeve vlade kao i rejting njegove Srpske napredne stranke (SNS). Premijer je praktično zagazio u hladnu vodu, ne oseća se prijatno i nastoji da kod birača i širokih slojeva stanovništva ostavi utisak političara koji saoseća sa narodom i deli njegove muke. Ali, emocije neće trajati večno, pa vlada mora da radi brzo i efikasno, ukoliko želi da se održi.
Istog dana kada je objavljena vest o Krstićevoj ostavci i sugerisane nužne restrikcije plata i penzija vlada je usvojila i parlamentu uputila predlog novog Zakona o radu i Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Nova rešenja u tim zakonima treba da olakšaju sprovođenje restriktivnih mera koje će uslediti, odnosno smanjenje zakonskih prava zaposlenih i penzionera.
Ekonomski eksperti kažu da je to nužno jer Srbija već danas ima više penzionera nego radnika, a stepen zaštite zaposlenih u javnom sektoru je izuzetno visok. Ukoliko se nešto ne promeni zemlja bi, možda već na proleće, mogla da se suoči sa bankrotom. Vučića to ozbiljno brine i čini sve što je u njegovoj moći da izbegne da u istoriju uđe kao premijer koji je zemlju uveo u bankrot.
Sindikati su se, kako se i očekivalo, oštro usprotivili promenama Zakona o radu, ali je vlada ignorisala njihove zahteve. Kako bi na što je moguće manju meru svela javne kritike, vlada je izbegla organizovanje javne rasprave o tom zakonu, što joj je inače zakonska obaveza. Procedura je sabijena na nekoliko nedelja, a zakon će, zahvaljujući apsolutnoj većini koju SNS ima u parlamentu, biti usvojen do kraja ove nedelje.
Otpori
Zakon o radu i Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju su politički najosetljiviji jer direktno zadiru u socijalna i radna prava najširih slojeva stanovništva. Jedno istraživanje koje je SNS naručila kako bi proverila status reformi među svojim pristalicama pokazalo je da se za reforme načelno izjašnjava čak 80 odsto ispitanih, ali da podrška pada na ispod 10 odsto kada im se predoči šta reforme zaista znače kada je reč o platama, penzijama i slično.
Vučić, dakle, ima razloga da strahuje od otpora restriktivnim merama pre svega iz same SNS, čiji simpatizeri shvataju da mogu da se pretvore u gubitnike promena koje su sami izazvali rušeći prethodnu vladu. Ti otpori nisu još artikulisani jer je popularnost premijera i lidera stranke i dalje u zenitu, ali stvari bi mogle da počnu da se menjaju sa protokom vremena i jačanjem restriktivnih mera. Otuda Vučićevi partijski operativci nastoje da organizuju javnu kampanju podrške najnovijim vladinim merama i tako demonstriraju jedinstvo stranke i njenih pristalica, odnosno birača.
Premijer i SNS nemaju razloga da zaziru ni od sindikata ni od opozicije. Sindikalne vođe su kompromitovane i bez dovoljno podrške, a opozicija i dalje razjedinjena i bez ikakvog opipljivog plana. Za sada nema jasnih i ubedljivih naznaka ozbiljnijeg povezivanja vladinih oponenata. Demokratska stranka (DS), vodeća snaga opozicionog bloka, najavila je da će podržati sindikate, ali sama nije uspela da ponudi jasan i ubedljiv koncept koji bi uspešno parirao vladinim merama i vratio poverenje pristalica te stranke.
