Aleksandar Vučić
Očigledna nervoza koju je ispoljio srpski premijer pokazuje da se ne oseća previše sigurno, što je za opoziciju signal da nastavi sa napadima na vladajući blok
Uprkos ubedljivoj pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima, na kojima je osvojila natpolovičnu većinu u srpskom parlamentu, koalicija kupljena oko Srpske napredne stanka (SNS) premijera Aleksandra Vučića neće na političkoj sceni imati dominaciju kakvu je imala ranije. Ta koalicija će, kako stvari sada stoje, u novom parlamentu od 250 mesta dobiti 131 poslanika, dakle pet više od natpolovične većine. U prethodnom sazivu parlamenta imala je čak 158 mesta, što znači da je izgubila najmanje 27 mesta.
Sa koalicionim partnerom, Socijalističkom partijom Srbije (SPS), Vučić je imao čak dvotrećinsku većinu (202 mesta). Prema još uvek nezvaničnim rezultatima, SPS će u novom sazivu parlamenta imati 29 poslaničko mesto, što znači da čak ni pod uslovom da Vučić ponovo sklopi koalicioni savez sa tom strankom, dvotrećinske većine. Sama SNS će imati 98 poslanika, što je manje nego u prethodnom sazivu parlamenta. Smanjenje je usledilo pošto je Vučićeva stranka u koaliciju pre izbora pozvala još nekoliko partija čije apetite sada mora da zadovolji.
Opozicija
Bitno je promenjeno stanje i u opoziciji, koja je u prethodnom sazivu parlamenta bila potpuno marginalizovana i svedena na Demokratsku stranku (DS) i Socijaldemokratsku stranku (SDS) Borisa Tadića. U novom sazivu parlamenta DS će imati 16 poslaničkih mesta (u prethodnom sazivu imala 19) a SDS 13 (u prethodnom sazivu imala 18 poslanika). U parlament ulaze i novi igrači - koalicija Dosta je bilo sa 16 poslanika, koalicija Demokratske stranke Srbije (DSS) i Dveri sa 13 poslanika, kao i Srpska radikalna stranka (SRS) haškog optuženika Vojislava Šešelja sa 22 poslanika.
Iako međusobno veoma različite, opozicione partije i koalicije veže jedan zajednički cilj, slabljenje SNS-a i Vučića, za koje sa razlogom veruju da prelaze zenit i da počinju da gube snagu i uticaj. Izuzetak je Šešeljeva SRS koja ne pokazuje želju da deluje zajednički sa ostalim opozicionim partijama, upadljivo izbegavajući da napada Vučića. Ali, savez između te SNS i SRS za sada izgleda nezamislivo, pa je relativno ćutanje Šešelja i njegovih poslanika najviše što Vučić može da dobije.
Vučić je vanredne izbore raspisao sa željom da ojača poziciju u parlamentu, sruši vlast DS-a u pokrajini Vojvodini i preuzme kontrolu nad lavovskom većinom gradova i opština. U potpunosti je uspeo samo u Vojvodini. U parlamentu, umesto lagodne većine i simboličnog prisustva opozicije dobija nekoliko čvrstih opozicionih blokova koji će mu sigurno zadavati ozbiljne probleme, a u većini opština SNS će vlast morati da formira uklapanjem koalicija sa drugim partijama.
Neuspeh u odnosu na zacrtane ciljeve Vučića je učinio veoma nervoznim, što nije mogao da sakrije u prvim obraćanjima po završetku izbora, 24. aprila uveče. U takvoj atmosferi načinio je prvu ozbiljnu grešku – upustio se u žestoku svađu sa opozicijom koja ga je optužila za krađu glasova, dok je objektivno veoma ubedljiva izborna pobeda njegove koalicije, koju opozicija inače ne osporava, ostala u drugom planu.
Povod za optužbe za krađu glasova je bila pozicija koalicije DSS Dveri koja je nakon prebrojavanja glasova ostala za samo jedan glas ispod cenzusa od pet odsto. Zbog nepravilnosti su 4. maja ponovljeni izbori na više biračkih mesta (ukupno za oko 15.000 birača) a ta koalicija je pokupila dovoljno glasova za prelazak cenzusa.
Vučić je nakon ponovljenog glasanja, 4. maja uveče, promenio pristup i u prvi plan istkao zadovoljstvo zbog velikog uspeha koalicije oko SNS-a, odnosno osvajanja natpolovične većine u parlamentu i preuzimanja kontrole nad Vojvodinom. Ali, promena dolazi sa zakašnjenjem jer je opozicija već zbila redove i počela da sarađuje od trenutka kada je zapretila opasnost da DSS i Dveri ostanu ispod cenzusa, navodno samo zbog jednog glasa.
Očigledna nervoza koju je ispoljio Vučić pokazuje da se ne oseća previše sigurno, što je za opoziciju signal da nastavi sa napadima na vladajući blok. Pitanje je, međutim, koliko će opozicione stranke u narednim mesecima i godinama imati snage, energije i resursa da organizuju ozbiljniji otpor vlastima. Osim što je jasno da ultranacionalisti iz SRS-a neće sarađivati sa drugim opozicionim strankama, činjenica je da da su opozicione koalicije veoma raznorodne i da ih u suštini veže samo želja da ograniče potpunu Vučićevu dominaciju.
Većina
Glavni posao u narednim danima i nedeljama je formiranje nove parlamentarne većine i nove vlade, na čijem čelu će ponovo biti Vučić. On je u ranijim izjavama stavio do znanja da je jedini siguran koalicioni partner Savez vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvana Pastora, manjinska stranka sa kojom SNS želi da deli vlast i u pokrajini Vojvodini. To je protumačeno kao signal da bi četiri godine dugo partnerstvo sa SPS-om moglo da bude okončano.
Iako je Vučić stavio do znanja da više nema puno poverenje u doskorašnje koalicione partnere, lider SPS-a Ivica Dačić nastavio je da nudi saradnju. Pozicija SPS-a mogla bi da bude povezana sa stanjem u opštinama i gradovima. Naime, ukoliko SNS u centrima koji su joj važni bez te stranke ne bude mogla da formira novu većinu, Vučić će ipak morati ad se okrene Dačiću. Za očekivati je da će vrh SPS-a u tom slučaju saradnju na lokalu pokušati da poveže sa saradnjom u srpskom parlamentu.
Kada se sve sabere, eventualna odluka da vladu formira glasovima većine iz koalicije koju predvodi SNS i glasovima Pastorove SVM je sasvim izvodljiva, ali može da donese probleme u budućnosti. Vučić će u parlamentu naročito snažne pritiske da trpi od strane koalicije DSS i Dveri, koja će da ga optužuje za izdaju nacionalnih interesa i traži tešnju saradnju sa Rusijom, kao i od strane pokreta Dosta je bilo, čija glavna tema će biti korupcija vladajućih krugova i zahtev za jačanje pravne države.
Ukoliko i SPS ostane u opoziciji, logično je očekivati da prvu kriznu situaciju u parlamentu iskoristi za pritisak na vlasti. Priliku svakako čeka i Šešeljeva SRS koja će biti uzdržana samo u meri u kojoj se to politički isplati. Ukratko, iako neće biti u mogućnosti da u parlamentu preglasa vladajući blok, opozicija će svakako imati kapaciteta da nametne ozbiljniju parlamentarnu raspravu i poremeti i uspori delovanje vladajućeg bloka.
