Uoči izbora u Srbiji, opozicija podeljena

Opozicione stranke počinju da gube puno jedinstvo i u odnosu na praktično jedino pitanje oko koga su uspele da se usaglase – bojkot izbora

Ubedljiva pobeda vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) predvodjene srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem na redovnim parlamentarnim izborima u Srbiji, koji se očekuju u aprilu ove godine, ne dovodi se u pitanje. Vučić je uspeo da zadrži podršku i naklonost Brisela i Vašingtona, a na domaćoj političkoj sceni protiv sebe ima rascepkanu opoziciju, bez čvrste i jasno profilisane politike kojom bi zainteresovala uticajne svetske centre moći. Istovremeno, birači nezadovoljni sadašnjim vlastima nisu dobili dovoljno ubedljivu poruku o tome šta i kako će se u njihovim životima popraviti ako se vlast promeni.

Nezadovoljna izbornim uslovima, srpska opozicija je pre nekoliko meseci proglasila bojkot izbora, a borba za podršku toj ideji je postala glavni narativ vodećeg opozicionog bloka Savez za Srbiju (SzS). Utisak je da su izostale prethodno osmišljene i detaljno pripremljene akcije, pa se bojkot u praksi pretvorio u dominantnu političku ideju oko koje se dele i sučeljavaju opozicione stranke i lideri. Budući da je, sam po sebi, alat za sprovodjenje neke politike a ne politička ideja, pokazalo se da bojkot, budući da nije ujedinio opoziciju, ipak ne može da odlučujuće utiče na pokretanje promena u društvu i na političkoj sceni.

Nepuna tri meseca uoči izbora javljaju se prvi ozbiljni znaci kolebanja dela opozicije u odnosu na bojkot izbora. Naime, gotovo je izvesno da će u gradu Šapcu, u kome SNS nikada nije uspela da preuzme kontrolu nad lokalnim vlastima, opozicioni blok predvodjen gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem izaći na lokalne izbore i pozvati na bojkot izbora za republički parlament. Postoji mogućnost izlaska na lokalne izbore u gradu Paraćinu, gde opozicioni blok takodje drži lokalnu vlast. Takav stav izazvao je oštre osude iz redova drugih članica koalicije SzS, što je samo pojačalo konfuziju kod birača i pristalica opozicije.

Podele

Izgledi da opozicione partije u narednim nedeljama na ovu temu usaglase jasan i jedinstven pristup nisu veliki. Tako se dogodilo da, osim što biračima u Srbiji i medjunarodnoj zajednici nisu poslale jasnu poruku o ključnim političkim i ekonomskim problemima, opozicione stranke počnu da gube puno jedinstvo i u odnosu na praktično jedino pitanje oko koga su uspele da se usaglase – bojkot izbora. Bojkot jeste pomogao da se jasnije sagledaju pritisci na medije i ignorisanje principa primerenih razvijenom demokratskom društvu i tu se, bar za sada, sve i završava.

Ukoliko neslaganja oko bojkota dovedu do bitnog slabljenja ili raspada koalicije SzS, moguće je i naglašenije isticanje političkih razlika izmedju njenih članica. Naime, stranke iz tog bloka su do sada izbegavale da ističu medjusobne političke razlike, smatrajući da bi na taj način mogle da oslabe unutrašnje jedinstvo. Ako bojkot, kao najvažniji kohezioni faktor koji ih je održavao zajedno, zaista bude ostavljen po strani, otvoriće se prostor za intenzivnije plasiranje političkih ideja. Ta promena može da bude važna za budućnost srpskog društva, ali neće uticati na izborni rezultat na republičkom nivou, budući da SzS nema pripremljenu platformu i kandidate za srpski parlament.

Istina je da su pritisci vlasti na opoziciju veliki, da mejn strim mediji preko kojih se informiše ubedljiva većina stanovništva gotovo potpuno ignorišu informacije koje ne idu u prilog vlastima i stavove opozicije i drugih oponenata vlasti i da vode oštre kampanje protiv njih, ali je takodje istina da opozicija nije našla načina da dopre do širokog kruga pristalica i da se bitnije odmakne od narativa o diktatorskom režimu. Otuda protesti gradjana, pokrenuti širom Srbije pre više od godinu dana upravo zbog opšteg narušavanja demokratskih principa, gube zamah i danas su praktično svedeni na okupljanje od nekoliko stotina do nekoliko hiljada ljudi jednom nedeljno u centru Beograda i još nekoliko gradova.

Kosovo

Brisel i Vašington imaju razumevanja za stav opozicije da uslovi za fer i demokratske izbore u Srbiji nisu dobri, ali to nije dovoljno da se na opozicioni blok u ovom trenutku gleda kao na snagu koja bi mogla da zameni SNS i Vučića. Za izostanak podrške Brisela i Vašingtona ključni značaj ima činjenica da srpska opozicija nije otvoreno izašla sa svojim vidjenjem rešavanja ključnih problema u regionu i budućnosti Srbije na medjunarodnom planu. Nema jasnog i jedinstvenog stava o Kosovu a iz Saveza za Srbiju takodje stižu disonantni tonovi u odnosu na Rusiju.

Članice SzS ne odredjuju se prema kosovskoj krizi, odnosima sa drugim državama regiona i odnosu sa Rusijom jer strahuju da bi to moglo negativno da utiče na njihov rejting. Pokret Dveri Boška Obradovića, Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Djilasa i Narodna stranka (NS) Vuka Jeremića relativno često stavljaju do znanja da ne misle da Srbija treba da bude popustljiva u odnosu na ta pitanja i optužuju Vučića za popustljivost, dok su Demokratska stranka (DS) Zorana Lutovca i Zajedno za Srbiju (ZzS) gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića uzdržane.

Postoje, dakle, naznake moguće podele na nacionalistički i na proevropski orijentisan blok, ali ta dva bloka ipak nemaju jasno profilisane stavove. Moguće je da će, ukoliko ideja o bojkotu izbora doživi potpuni krah, diferencijacija medju njima biti ubrzana i da će veći značaj dobiti same političke ideje koje partije zastupaju, ali ni to neće bitnije uticati na rezultate predstojećih izbora. Jer, ozbiljniji razgovori o okupljanju po osnovu političkih ideja i uverenja za koje se opozicione stranke zalažu suštinski nisu počeli, pa takvi blokovi eventualno mogu da nastanu tek nakon izbora.