Republika Srpska za referendum ima samo podršku Rusije i nedovoljno uticajnih ultranacionalističkih stranaka i pokreta u Srbiji. To je prilično nezavidna pozicija o kojoj će Dodik i drugi funkcioneri srpskog entiteta morati ozbiljno da razmišljaju u narednim danima
Srpski premijer Aleksandar Vučić i predsednik Tomislav Nikolić nisu podržali odluku Republike Srpske (RS) o referendumu o Danu državnosti tog srpskog entiteta. Nakon sastanka sa predsednikom RS Miloradom Dodikom i drugim funkcionerima srpskog entiteta održanog 1. septembra u Beogradu Vučić i Nikolić se nisu obraćali novinarima nego su izdali zajedničko saopštenje. Naveli su da, uprkos nesaglasnosti, Srbija i dalje podržava srpski entitet i Srbe u Bosni i Hercegovini.
Vučić se istog dana, nekoliko sati kasnije, sastao i sa hrvatskim članom Predsedništva BiH Draganom Čovićem, nakon čega su se obojica pojavila pred novinarima. Naravno, srpski premijer je odgovarao i na pitanja vezana za referendum u RS, zadržavši se na tonu saopštenja koji su izdali on i Nikolić. Činjenica da je izabrao da javno govori posle sastanka sa Čovićem, a ne sa Dodikom, sama po sebi je jasna poruka predsedniku RS i javni izraz nezadovoljstva njegovim istrajavanjem na spornom referendumu.
Beograd verovatno više neće ponavljati stav o referendumu i neće, makar ne javno, činiti druge korake koji bi se mogli protumačiti kao dodatni pritisak na Dodika. Vučić je odabrao za sebe najprihvatljiviju formu – svima je stavio do znanja da se ne slaže sa referendumom, čime je ubrao poene na međunarodnom planu. Istovremeno, snažno nastoji da pred domaćom javnošću pokaže kako to ne znači umanjivanje podrške Srbima u Bosni i Hercegovini i da tako predupredi gnev ultranacionalista.
Manevrom koji je načinio srpski premijer je konačnu odluku o referendumu, kao i odgovornost za tu odluku, prebacio na Dodika. RS sada, bar što se tiče regiona, za referendum ima samo podršku nedovoljno uticajnih ultranacionalističkih stranaka i pokreta u Srbiji. To je prilično nezavidna pozicija o kojoj će Dodik i drugi funkcioneri srpskog entiteta morati ozbiljno da razmišljaju u narednim danima.
Brisel i Vašington od RS traže da prihvati deo nadležnosti centralnih vlasti u Sarajevu, dok RS teži da o svemu odlučuje samostalno. Referendum o Danu državnosti Dodik organizuje kako bi pokazao da ima podršku ubedljive većine stanovništva u RS, dok Sarajevo u tome vidi još jedan korak koji vodi ka cepanju Bosne i Hercegovine.
Podrška
Otvorenu i jasnu podršku za referendum RS je do sada dobila samo od Rusije. U Sarajevu je 30. avgusta održan sastanak Saveta za primenu mira, na kojem je, uz izuzeto mišljenje Rusije, ponovo zatraženo od vodjstva RS da odustane od referenduma. Ruski ambasador je demonstrativno napustio taj sastanak. To je bio način da se proruski opredeljenom delu javnosti u Srbiji i RS javno i jasno pokaže da je Moskva uz Dodika.
Rusija nastoji da iskoristi situaciju kako bi sprečila slabljenje svog uticaja u regionu, zbog čega je Moskva i odlučila da javno podrži Dodikovu poziciju. Demonstrativni odlazak ruskog ambasadora sa sastanka u Sarajevu bio je i poruka vlastima u Srbiji u kom pravcu bi Moskva želela da se stvari odvijaju. Vučić je poruku očiglendo ignorisao, opredelivši se za distanciranje od referenduma.
Srpski premijer sada sa pravom može da očekuje da će Brisel i Vašington u osnovi biti zadovoljni načinom na koji je reagovao na referendum. Istina, nije izvršio otvoreni pritisak na Dodika, što se od njega možda očekivalo, ali je napravio sasvim ozbiljnu distancu kojoj je pokazao da ne odustaje od proevropske politike. Ukoliko se na kraju Dodik ipak opredeli za otkazivanje referenduma, Vučićev ugled na Zapadu će dodatno porasti.
Ukoliko se dogodi da Banjaluka, pod zahtevom Beograda, odustane od referenduma, to neće biti prva takva situacija. Pre tačno godinu dana dogodilo se upravo nešto slično, kada su Dodik i vlada RS najavljivali referendum o nadležnosti suda BiH u Republici Srpskoj (čemu su se protivili), ali su pod pritiskom Beograda odustali od te odluke.
Prepreke
Glavne prepreke sa kojima se Vučić suočavao u nastojanju da utiče na RS da promeni stav o referendumu nisu u Banjaluci, nego kod kuće, u Beogradu. On je najpre morao da uveri predsednika Nikolića da podrži takav stav, kao i da „nagovori“ ministra inostranih poslova i lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivicu Dačića da ublaži populističku retoriku i javno stavi do znanja da pri odluci o referendumu treba voditi računa o opštem interesu svih Srba u regionu, kao i o interesima same Srbije.
Nikolić je neka vrsta „unutrašnje opozicije“ Vučiću u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), dok su Dačić i SPS koalicioni partneri, ali sa ambicijom da povećaju uticaj. I Nikolić i Dačić razmišljaju o predsedničkim izborima koji u Srbiji treba da budu održani iduće godine i smatraju da im pojačana nacionalistička retorika može biti od koristi.
Na kraju se pokazalo da je Vučićev uticaj dominantan i neprikosnoven, pa su i Nikolić i Dačić podržali njegov pristup. Sva trojica računaju sa tim da će otpor nacionalistički opredeljenih birača i radikalno orijentisane stranke i grupacije da bude osujećen naglašenim insistiranjem na daljoj podršci RS i srpskom narodu u Bosni. Vučić je na konferenciji za novinare održanoj nakon sastanka sa Čovićem naglašeno insistirao upravo na tom stavu.
U proteklih nekoliko meseci Vučić je ukinuo neku vrstu ekskluziviteta koju je imao Dodik u komunikaciji sa vlastima u Beogradu. U direktne kontakte je uključen i srpski člana Predsedništva BiH, Dodikov konkurent Mladen Ivanić. Dodiku to nije bilo po volji, ali ne može da se suprotstavi Beogradu i prinuđen je da se prilagođava okolnostima. U narednim danima videće se da li je taj Vučićev manevar omogućio jačanje uticaja Beograda na odluke RS.
