foto Pixabay

foto Pixabay

Kosovski predsednik Hašim Tači je prošlog vikenda odlučio da se nakratko provoza čamcem po jezeru Gazivode u srpskoj enklavi na severu Kosova. Bila je to neka vrsta "malog vikend rata" koji se, na sreću, dogodio samo u medijima

04.10.2018. -  Dragan Janjić Beograd

Kosovski predsednik Hašim Tači je prošlog vikenda odlučio da se nakratko provoza čamcem po jezeru Gazivode u srpskoj enklavi na severu Kosova. Tačija je pratio veći broj pripadnika specijalnih policijskih snaga Kosova ROSU, što je izazvalo žestoku ljutnju i reakciju Beograda. Srpski mediji su izvestili o albanskom napadu na Gazivode, a predsednik Aleksandar Vučić odgovorio dramatičnim obraćanjem javnosti i odlukom o podizanju borbene gotovosti srpskih vojnih snaga.

Na samom jezeru Tači je proveo petnaestak minuta, a cela “operacija”, uključujući i dolazak i rasporedjivanje specijalnih policijskih jedinica, trajala je nekoliko sati. Bila je to neka vrsta "malog vikend rata" koji se, na sreću, dogodio samo u medijima. U stvarnosti, neke naročite napetosti na terenu nije bilo, niti ima potvrdjenih izveštaja o incidentima i hapšenjima, odnosno privodjenjima kosovskih Srba. Očevici kažu da je Tačijeva pratnja na prilazima jezeru zatražila od čuvara da podignu rampu, što je i učinjeno, i da je sve prošlo bez napetosti.
Vučić je rekao da je u operaciji učestvovalo između 110 i 130 pripadnika policijskih snaga iz tri grupacije i da su svi naoružani dugim cevima zauzeli pristupne saobraćajnice, brutalno maltretirali četiri lica, privodili i zadržavali, a ni za jednu od tih stvari nisu imali nikakvih razloga ni prava. Kosovska policija je, medjutim, saopštila da je obezbedjivala posetu Tačija Gazivodama i da je poseta protekla u miru, a prištinski mediji su preneli da je u akciji učestvovalo oko 60 pripadnika specijalne policijske jedinice ROSU.

Čini se da je u realnosti ozbiljnije bio ugrožen samo Srbin Goran Dražević, vlasnik kafane u selu Banjska u opštini Zubin Potok (srpska opština u enklavi na severu Kosova), na čiju kuću je pucano nakon odlaska Tačija. Dražević je rekao da veruje da je bio meta napada jer je Tači posetio njegovu kafanu u kojoj je popio kafu i rakiju. Iz te njegove izjave se može zaključiti da smatra da su napadači bili Srbi. Prištinskom portalu Insajderi rekao je da se napad dogodio u tri sata posle ponoći, ali da niko nije povredjen. Na njegovu kuću ispaljen je, kako je naveo, rafal.

Gazivode

Uprkos dramatičnim izveštajima u srpskim medijima i još dramatičnijim izjavama i odlukama srpskih vlasti, na ulicama gradova u Srbiji i medju kosovskim Srbima nije bilo vidljivih znakova veće uznemirenosti i zabrinutosti. Život je tekao uglavnom normalno, a stanovništvo se, po svemu sudeći, polako navikava na izraziti senzacionalizam koji masovno upražnjavaju mediji i političari, gleda svoja posla i usputno prati šta se dogadja.

Vučićevi i Tačijevi oponenti u Srbiji i na Kosovu ceo dogadjaj opisuju kao buru u čaši vode i kao deo dogovora izmedju kosovskog i srpskog predsednika. I jedan i drugi su, prema navodima oponenata, želeli da se pred svojim biračima pokažu kao nepokolebljivi zaštitnici nacionalnih interesa, spremni i sposobni da te interese zaštite. Tači je posetu Gazivodama “tempirao” u vreme kada su opozicione stranke u Prištini zakazale proteste zbog izveštaja o pregovorima Beograda i Prištine o razgraničenju, odnosno razmeni teritorija, što opozicija tretira kao izdaju nacionalnih interesa.

Poseta Gazivodama, koju je Tači opisao kao rutinsku, naglašavajući da može u svakom trenutku da poseti bilo koji deo Kosova i da će to i ubuduće činiti, imala je za cilj da parira optužbama za izdaju nacionalnih interesa i da umanji značaj i smisao protesta u Prištini. Reč je o veštom manevru kojim je kosovski predsednik makar delimično ublažio pritisak moćne opozicije kome je permanentno izložen već nedeljama. Ti pritisci sada svakako neće prestati (mogu se čak i pojačati), ali je Tači pokazao da ume da se “održi u sedlu” i da ga neće biti lako slomiti.

Jezero Gazivode je, inače, trenutno jedan od najvećih problema u sporu Prištine i Beograda. Brana je u srpskoj enklavi na severu Kosova, a značajan deo jezera se nalazi na teritoriji Srbije. Srbija je u potpunosti finansirala izgradnju tog hidroenergetskog sistema koji vodom snabdeva trećinu Kosova i značajan je proizvodjač električne energije. Kosovo traži da u potpunosti upravlja sistemom, a Srbija to ne prihvata, insistirajući na dogovoru.

Rizici

Tačijeva poseta je bila povezana sa potencijalnim rizicima, ali posmatrači u Beogradu i Prištini veruju da su ti rizici bili minimalni i da se nijedna strana ne bi usudila da zaista krene u neki ozbiljniji sukob. Vučić jeste naredio podizanje borbene gotovosti vojske, ali su vlasti u Beogradu svakako svesne da bi eventualno pokretanje trupa ka Kosovu značilo i potencijalni sukob sa snagama NATO koje su tamo rasporedjene. To bi, naravno, moglo da bude pogubno za Srbiju i srpske vlasti, pa mogućnost stvarnog angažovanja srpskih trupa ipak ostaje u domenu spekulacije.

Kosovske vlasti mogu da pokrenu policijske snage i isprovociraju incidente sa lokalnim Srbima, ali Tačiju ulazak u otvoren sukob takodje ne odgovara. Eventualna oružana akcija bi svakako izazvala oštro protivljenje Brisela i Vašingtona, nastavak ionako usporenih pregovora bi bio nemoguć, a regionalna stabilnost bi mogla da bude dramatično uzdrmana. Samim tim mantra o posvećenosti mirnom regulisanju odnosa izmedju Beograda i Prištine kroz pregovarački proces, koje se naglašeno drže obojica predsednika, bi pala u vodu.

"I danas sa ovog lepog mesta, i snažnog energetskog i poljoprivrednog kapaciteta Republike Kosovo šaljem najbolju poruku za sve građane Kosova, da radimo zajedno za novo evropsko Kosovo, Kosovo u NATO i EU. Kosovo je jedno, multietničko, nezavisno i suvereno. Razgovori koji će se odviti u narednim danima i mesecima u Briselu biće za mir, stabilnost i međusobno priznanje”, kazao je Tači na Gazivodama. Tu izjavu Beograd je, sasvim izvesno, doživeo kao ozbiljnu provokaciju i signal da Priština nije spremna za nagodbu o Gazivodama.

Ma koliko povremene provokacije bile politički unosne i za jednu i za drugu stranu, i Priština i Beograd ipak moraju da se okreću pregovorima. Tači i Vučić ne uspevaju da dovedu do kraja pregovarački proces zasnovan na Briselskom sporazumu i sada pokazuju ambiciju da potraže rešenja u pregovorima o razgraničenju. Iz Vašingtona i Brisela stižu poruke da treba sami da se dogovore, što očigledno ne ide lako. Incidenti poput posete Gazivodama svakako ugrožavaju pregovarački proces, ali i pokazuju da situacija može lako da se otme kontroli i da nervoza neprekidno raste.