Briselski sporazum, šta kažu Srbi sa Kosova

Od diplomatskog zaleta srpske političke vrhuške ka Briselu i zanosa da dobije makar i “zeleno svetlo” za otpočinjanje pregovora o pridruživanju Evropskoj Uniji, na samom severu Kosova, ali i u ostatku Kosova, srpski činovnici iz Beograda u učestalim posetama terenu, za sada nemaju mnogo uspeha u širenju tog evroentuzijazma

U senci  najnovijeg diplomatskog  stampeda za integracijiu severa Kosova u ostatak samoproglašene države, prošla je  četrnaestogodišnjica od  ulaska međunarodnih civilnih i vojnih trupa u južnu srpsku pokrajinu.  Jedinstvenost kosovskog slučaja koja je poslužila kao opravdanje međunarodnoj zajednici za podršku otcepljenju dela teritorije suverene države, na terenu se ogleda ponajviše kroz dve suprotstavljene realnosti.  

Stotine hiljada albanskih izbeglica je za samo nekoliko dana od sporazumnog izvlačenja srpskih vojnih snaga  sa Kosova, bukvalno umarširalo pod zastavama svoje Oslobodilačke vojske Kosova, ali i  najjačih saveznika, Velike Britanije, Nemačke i SAD-a. Srbi su proterani iz svih kosovskih gradova južno od reke Ibar, kao i iz mnogih naselja da se do danas ne vrate. Kosovski Albanci su zajedno sa međunarodnim civilnim predstavnicima brojali žrtve, istovremeno u euforičnom naletu stvarajući nove. Sedamdeset osam dana  NATO bombardovanja za jedne je bila „neizmerna sreća“, za druge teško sećanje. Kako god,  ono je već  zauzelo još jedno mesto u usudu balkanske istorije. Devet godina kasnije, Albanci su proglasili nezavisnost, koju je do danas priznalo sto država članica Ujedinjenih Nacija.

Verifikaciju kosovske države de fakto je konačno podržala i aktuelna desničarsko-levičarska vlada Srbije 19. aprila ove godine, potpisivanjem još uvek za javnost nejasnog briselskog sporazuma. Kosovski Srbi su danas brojka od ispod 10%  stanovništva  kojom se reklamira multietnički duh novog demokratskog društva, razbijeni  u četiri  enklave južno od Ibra, odnosno  kompaktno sabijeni na devet odsto  teritorije u četiri opštine na severu Kosova  koje se geografski naslanjaju na Srbiju.  

Šta se menja sa sporazumom

Severni Srbi  su četrnaest godina odolevali  snažnom pritisku da se integrišu u ostatak kosovskog  društva, u čemu su na terenu do nedavno imali podršku  zvaničnog Beograda. Mnogima će sa gorčinom ostati sećanje na medijski eksponiran optimizam zapadne demokratije da će međunarodna intervencija na Kosovu doneti  demokratiju i ekonomski razvoj, a pre svega vladavinu i poštovanje ljudskih prava i dostojanstvo svakog čoveka. Zato neće pogrešiti ni oni koji kažu da se mnogo toga promenilo, kao ni oni koji tvrde da se na terenu nije  promenilo ništa.

Na severu Kosova drastičnu promenu predstavlja podrška i potpis zvaničnog Beograda za gašenje  srpskih institucija, organizovanje kosovskih izbora na jesen, te uspostavljanje kosovskih institucija na severu.

Tokom deset rundi razgovora u Briselu o normalizaciji uzajamnih odnosa kako se pojmovno definiše praktično priznavanje kosovske nezavisnosti  od strane Srbije, postignuti su dogovori o katastru, ličnim dokumentima, carinskom pečatu, univerzitetskim diplomama, slobodi kretanja, regionalnom predstavljanju, integrisanom upravljanju carinama, otvaranju kancelarija za vezu između Srbije i Kosova, specijalnoj policiji za zaštitu kulturno istorijskog nasleđa i otvaranju fonda  za sever Kosova od prikupljanja carinskih taksi. Kvartet -  Ketrin Ešton, Hašim Tači, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić je sve ove sporazume konačno ‘krunisao’  postizanjem tzv.  Prvog sporazuma (First Agreement), kojim se srpska vlada obavezala da će ugasiti svoje institucije na Kosovu, konkretno -  opštine, sudove i policiju.

Dinamika ispunjavanja tačaka iz sporazuma

U dokumentu “ Plan implementacije” koji kruži Internetom se navodno može videti zacrtana dinamika ispunjavanja tačaka iz sporazuma od sredine maja do kraja godine. Prema tom dokumentu, realizacija plana primene sporazuma se sastoji od šest elemenata:  “prilagođavanje pravnih okvira”, “udruženje/zajednica”, policija, pravosuđe, opštinski izbori i opšte odredbe. Tako će  Srbija, prema ovom planu, do sredine juna početi sa “zatvaranjem prostorija svih bezbednosnih struktura na Kosovu”,  “dovršti integraciju sudskog sistema”  tako što će do kraja godine “zatvoriti sve prostorije srpskog suda na Kosovu”, “formirati nova tela i integrisati osoblje u kosovski sistem”.  Gašenje srpskih institucija nedavno je potvrdila i zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri.

Kako je saopšteno iz kosovske vlade, Tahiri je nakon nedavnih trodnevnih susreta u Briselu o primeni sporazuma Beograda i Prištine, precizirala da je postignuta saglasnost da se do 1. septembra rasformiraju srpski sudovi, dok će se 30. septembra to dogoditi sa policijskim strukturama. Ona je potvrdila da će proces rasformiranja srpskih institucija početi tokom ovog meseca kada se, prema njenim rečima, očekuje da se usvoji detaljan plan primene sporazuma.

Slabi uspeh u širenju evroentuzijazma

Od diplomatskog zaleta srpske političke vrhuške ka Briselu i zanosa da dobije makar i “zeleno svetlo” za otpočinjanje pregovora o pridruživanju Evropskoj Uniji, na samom severu Kosova, ali i u ostatku Kosova, srpski činovnici iz Beograda u učestalim posetama terenu, za sada nemaju mnogo uspeha u širenju tog evroentuzijazma. Poučeni gorkim iskustvom u proteklih četranest godina,  severni Srbi, osim “nove političke klase” koja se s naporom profiliše od 2008.god. su listom protiv ovog  sporazuma. Sa njima se slažu i preostali Srbi iz enklava, bez obzira na retoriku svojih političkih predstavnika u kosovskom parlamentu.

Sa  polutajnih sastanaka u srpskim institucijama na severu i centralnom Kosovu,  tokom posete beogradskih zvaničnika, često cure informacije i glasine o kontraverznim, konfuznim, ali i oprečnim izjavama ovih činovnika kada se trude da objasne tzv. Briselski sporazum.  Ni sam trenutno politički najmoćniji čovek u Srbiji i donedavno miljenik kosovskih Srba, Aleksandar Vučić, nije imao više sreće tokom svoje posete severu Kosova u maju. Iako je ova poseta partijskim marketingom medijski zakamuflirana kao veoma uspešna, Vučić , prema oceni mnogih  građana severa, u višečasovnom razgovoru sa odbornicima četiri opštine, nije imao  precizne i uverljive odgovore na konkretna  pitanja . Istovremeno, značajna grupa građana ga je sačekala u severnoj Mitrovici sa zvižducima i povicima da je izdajnik.

Uprkos dominantne medijske podrške likovima i delima trenutne političke garniture, brojni građani na severu pamte i tzv. rijaliti ostavku prvog čoveka za Kosovo ispred srpske vlade, Aleksandra Vulina. Četiri dana nakon postizanja sporazuma u aprilu, ovaj dojučerašnji strastveni julovac - levičar, a sada predani nacionalista, usred jedne  od udarnih emisija RTS-a, dao je neopozivu ostavku na mesto šefa kancelarije za Kosovo i Metohiju,  kao znak neslaganja sa postizanjem Briselskog sporazuma. Ipak, od nedavno je nastavio da radi svoj posao, ovoga puta postao je i šef odbora za implementaciju Briselskog sporazuma, nakon što ga je “vlada obavestila da ne prihvata njegovu ostavku”. Tako on sada na terenu ubeđuje građane severa o potrebi prihvatanja porazuma.

Čekajući daljih događaja

Kako se na samom terenu promene za integraciju još uvek ne dešavaju, sve se više govori o jedinoj preostaloj opciji za zvanični Beograd, a to je uslovljavanje Srba ukidanjem plata i smenjivanjem aktuelnih predsednika opština. Uz višemesečnu političku marginalizaciju i medijski bojkot  do juče najistaknutijeg vođe Srba sa severa sa najtvrđim stavovima – Marka Jakšića i njegovih saveznika, te  angažovanjem  aktivista SNS-a , kao i njihovih istomišljenika, Beograd se zajedno sa međunarodnom zajednicom nada da će do jeseni uspeti da “promeni svest” građana sa severa.

Tokom svojih nedavnih međunarodnih diplomatskih aktivnosti,  premijer Kosova Hašim Tači  je međutim, optužio Srbiju da pokušava da odloži primenu tog sporazuma. “Postoje tendencije za odlaganje procesa, ali siguran sam da će do primene doći. To je nepovratan, nezaustavljiv i bitan proces", kazao je Tači , tokom višednevne posete Sjedinjenim Državama.

Tako je na terenu do sada jedino uspostavljen sporazum o integrisanom upravljanju prelazima. Za ostale koji se ne sprovode još uvek, predstavnici srpske vlade okrivljuju Albance da sprovode ono čega nema u dogovorima, dok predstavnici kosovske vlade priznaju da implementacija tih sporazuma ide jako sporo.

U senci trilaterlane zakulisane visoke politike i diplomatije, poučene iskustvom iz jula 2011, mnoge porodice na severu su neodlučne da li u predstojećim mesecima da planiraju godišnji odmor izvan Kosova ili da čekaju razvoj teških događaja.