Već sama činjenica da su izaslanici EU upućeni u Srbiju pokazuje da političko stanje u zemlji, zapravo, nije regularno. Da jeste, odnosno da funkcioniše pravna država i da se zakoni poštuju, ne bi bilo ni okruglih stolova vlasti i opozicije ni potreba za međunarodnim posredovanjem, što su mere kojima se pribegava kada jedno društvo pokušava da izvrši tranziciju od autoritarnog sistema prema stabilnoj demokratiji
"Bojkot izbora 2020. godine značio bi da stavovi stranaka koje ne učestvuju na izborima ne bi mogli da se čuju u parlamentarnoj debati, a to ne doprinosi jačanju demokratskih institucija", izjavio je predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister 26. avgusta nakon sastanka sa predstavnicima srpskih vlasti i opozicije u Beogradu. Nije bilo odvojenih sastanaka sa opozicionim poslanicima ili liderima opozicionih stranaka, pa se njegova poseta tumači i kao još jedna snažna poruka Brisela srpskoj opoziciji da odustane od namere da bojkotuje naredne izbore i prekine bojkot parlamenta.
U opozicionim krugovima poseta je, očekivano, dočekana sa negodovanjem. Predsednik stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je na Mekalisterove stavove reagovao prilično oštrim saopštenjem u kome je naveo da taj evropski zvaničnik "zna šta se dešava u Srbiji", ali da iz "njemu znanih razloga" odbija da stvari nazove pravim imenom. On je podsetio evropskog zvaničnika da su "razlozi za bojkot parlamenta najbolje definisani u Izveštaju Evropske komisije u kome je izražena zabrinutost radom parlamenta, slobodom izražavanja i borbom protiv organizovanog kriminala" u Srbiji.
Opozicioni lideri su na sastanku sa Mekalisterom pozvali EU da "prestane da pomaže autokratski režim", tvrdeći da bi izlazak na izbore u sadašnjim uslovima značio "isto kao trčati vezanih ruku i nogu". Oni su, po svemu sudeći bezuspešno, pokušali da objasne da bojkot izbora nije cilj već sredstvo borbe za demokratske uslove i ponovili da tokom dosadašnjih razgovora sa vlastima organizovanim uz posredovanje američke Fondacije za otvoreno društvo nije bilo napretka. "Nema pregovora oko poštovanja zakona", rekao je poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić navodeći da je to stav Saveza za Srbiju (SzS), vodeće opozicione koalicije.
Brisel i Vašington od srpskih vlasti očekuju da u dogledno vreme načine odlučujuće korake u rešavanju kosovske krize. Uprkos tome što predstavnici vlasti, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tvrde da im je svejedno da li će opozicija bojkotovati izbore ili ne, bojkot im ne ide u prilog jer donosi novo jačanje napetosti na ionako uzdrmanoj srpskoj političkoj sceni. Zalaganja Brisela i Vašingtona da opozicija odustane od bojkota izbora mogu se tumačiti i kao priprema političkog terena za donošenje važnih i teških odluka o Kosovu u kojima je poželjno da učestvuje i opozicija.
Kriza
Predstavnici Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, čiji je dolazak najavio Mekalister, stigli su u Beograd tri dana nakon Mekalisterove posete. Oni su razgovarali sa svim političkim partijama sa ciljem da utvrde ima li volje da se prihvati pomoć EU u unapređenju rada Skupštine Srbije. Održali su seriju odvojenih sastanaka sa predstavnicima vlasti i opozicije. Uprkos tome što nije bilo nekog velikog vidljivog napretka, na posetu treba gledati kao na do sada najjasniji nagoveštaj mogućeg dodatnog angažovanja Brisela u rešavanju političke krize u regionu.
Već sama činjenica da su izaslanici EU upućeni u Srbiju pokazuje da političko stanje u zemlji, zapravo, nije regularno. Da jeste, odnosno da funkcioniše pravna država i da se zakoni poštuju, ne bi bilo ni okruglih stolova vlasti i opozicije ni potreba za međunarodnim posredovanjem, što su mere kojima se pribegava kada jedno društvo pokušava da izvrši tranziciju od autoritarnog sistema prema stabilnoj demokratiji. Srbija to očigledno nije mogla da na odgovarajući način i u punoj meri obavi nakon smene režima Slobodana Miloševića i sada mora ponovo da se upušta u teške i komplikovane procese.
Dolazak Kukana i Flekenštajna u Beograd može da se tumači i kao definitivno priznanje da u samoj Srbiji postoji politička kriza i da bez rešavanja te krize neće moći da se reši ni kosovski problem, s tim što treba imati u vidu da formalna odluka Brisela o angažovanju posrednika za rešavanje političke krize u regionu još nije donešena. Ali, opozicione stranke na celu stvar gledaju iz drugačijeg ugla. One su reagovale uzdržano a izvori u opoziciji kažu da neki od njih na dolazak dvojice predstavnika EU, kao i na odluku Mekalistera da tokom posete akcenat stavi na protivljenje bojkotu i podršku popravljanju stanja u parlamentu, gledaju kao na neku vrstu pomoći vladajućem bloku i Vučiću.
Angažovanje predstavnika EU je usledilo neposredno nakon što je lider opozicionog Pokreta građana Srbije (PSG) glumac Sergej Trifunović objavio otvoreno pismo u kome poziva Brisel da posreduje u postizanju dogovora o fer uslovima za izbore koji se održavaju iduće godine. Moguće je da su se te dve stvari slučajno vremenski poklopile, ali poklapanje ipak ostavlja utisak o postojanju neke sinhronizovane akcije. Ostale opozicione stranke nisu imale vremena da se pre Mekalisterovog dolaska izjasne o Trifunovićevoj inicijativi, ali je očigledno da je reč o ozbiljnom političkom potezu koji neće moći tako lako da ignorišu.
Dometi
Dosadašnji pokušaji približavanja stavova vlasti i pozicije nisu dali opipljive rezultate. Tokom avgusta održan je još jedan (treći po redu) sastanak predstavnika vlasti, opozicije i medija o izbornim uslovima, u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo. Nakon tog sastanka opozicione stranke su, nezadovoljne postupcima vladajućeg bloka, čak zaoštrile stav i još više se približile odluci o bojkotu. Te stranke su ocenile da je čak i nastavak razgovora sa predstavnicima vlasti besmislen jer nema spremnosti da se promeni bilo šta.
Dana kada je Mekalister boravio u Beogradu pokret Dveri, koji je član vodeće opozicione koalicije Savez za Srbiju (SzS), je saopštio da je doneo definitivnu odluku o bojkotu izbora. Prethodno je to učinila Narodna stranka (NS) Vuka Jeremića, koja je takođe članica SzS. Opozicija je, inače, saglasna u oceni da tenzije u društvu podstiču vlasti koje potpuno ignorišu opoziciju i druge oponente, drastično narušavaju vladavinu prava i nameću oštru kontrolu mejn strim medija.
Ma koliko snažno bile zagrejane za bojkot, opozicione stranke će ipak morati krajnje ozbiljno da razmotre svoju poziciju u slučaju da EU zaista imenuje medijatora za Srbiju. Ukoliko bi odbile dobre usluge koje nudi Brisel, te stranke bi rizikovale da budu dodatno marginalizovane na međunarodnom planu, a vladajućem bloku bi se otvorio širi prostor za delovanje. Činjenica da je lider PSG-a Trifunović uputio otvoreno pismo u kome traži posredovanje EU pokazuje da će ta stranka verovatno da učestvuje u razgovorima koje organizuje taj posrednik. Budući da je reč o partiji kojoj se teško može pripisati epitet "satelita" vladajućeg bloka, njen stav jeste bitan.
Vodeći zagovornik bojkota rada parlamenta i predstojećih izbora je Đilas a njegova SSP je članica SzS i snažno utiče na stavove drugih opozicionih partija. Đilas je jedna od glavnih meta napada vladajućeg bloka koji ga optužuje da je lopov i da je prepreka za dalji razvoj Srbije. On i drugi opozicioni lideri nemaju dostup mejn strim medijima preko kojih se informiše oko 80 odsto stanovništva i traže da se, kroz promenu sastava Regulatornog tela za elektronske medije (REM) omogući veća zastupljenost stavova različitih od onih koje zastupaju vlasti.
