Haški osuđenik Šešelj i pored zabrane policije održao je protest zbog dolaska albanskih umetnika u Beograd. Predsednik Srbije Vučić time je primirio deo svojih birača, radikalnih nacionalista, a međunarodnoj zajednici poslao poruku da je javnost u Srbiji i dalje duboko podeljena u prihvatanju normalizacije srpsko kosovskih odnosa
Mnogo više ljudi u Srbiji je čulo za festival Mirëdita/Dobar dan nego što je pratilo program koji je od 30. maja do 2. juna održan u Beogradu. Peti po redu susret kosovskih i srpskih umetnika i aktivista protekao je uz ulične proteste, blokadu dela grada i podignute tenzije i to je bila dominantna tema u izveštavanju sa festivala.
Veliki deo javnosti nije ni čuo a ni razumeo ideju organizatora da „promeni pogled na odnose Srbije i Kosova predstavljajući umetnost sa Kosova u Beogradu“ i uspostavi veze „kroz kulturnu razmenu kako bi se produbilo razumevanje između dva društva“.
Gusle i Internacionala
Razumevanja nije bilo već uoči početka festivala kada su albanskoj fotografkinji Elizi Hodži (Eliza Hoxha) na granici sa Srbijom oduzete tri fotografije na kojima su bili simboli Kosova i OVK. Iako je bilo jasno da je reč o dokumentarnim fotografijama iz devedesetih, koje prikazuju događaje na Kosovu kada je Hodža radila kao fotoreporterka za prištinski nedeljnik Zeri, policija, a zatim i takozvani „patriotski“ deo javnosti su ih doživeli kao provokaciju.
Najglasniji je bio haški osuđenik za ratne zločina, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. I pored toga što je policija zabranila skup radikala, ispred Centra za kulturnu dekontaminiciju gde je festival održavan, na samom otvaranju 30. maja, okupilo se na čelu sa Šešeljem oko 150 njegovih pristalica.
Praćen tradicionalnim guslama, rodoljubivim pesmama i plakatima na kojima su bile fotografije srpskih manastira na Kosovu, Šešelj je poručio da za one “koji su u Beograd pozvali Šiptare…neće biti mesta u Beogradu”.
Nasuprot njima, nekoliko učesnika festivala pevalo je Internacionalu na albanskom i srpskom.
Jake policijske snage zaustavile su Šešelja u nameri da spreči otvaranje festivala. Istovremeno, policija nije dozvoljavala građanima da bez akreditacije priđu Centru za kulturnu dekontaminaciju. Opsadno stanje ulice trajalo je sve do kraja manifestacije koja je okončana bez incidenata.
Bekim Fehmiu kao zaboravljena zajednička prošlost
Dodatne tenzije stvorene su i usled vesti koje su istovremeno stizale sa Kosova. Napadi na Srbe u centralnom Kosovu – u Klini 28. maja i dva dana kasnije u Starom Gackom, zatim zabrana jednom beogradskom novinaru da prisutvuje projekciji svog filma u Gračanici postali su glavni argument za protivnike susreta mladih Srba i Albanaca.
Protiv festivala su ustale i nacionalističke i konzervativne stranke, deo javnosti koji je podsećao na ubistva Srba, Albanci su u javnom govoru označavani kao “teroristi i krvoloci”, a Inicijativa mladih za ljudska prava koja je u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i Kosovskom fondacijom za otvoreno društvo organizovala događaj, kao izdajnička, antisrpska organizacija.
Mnogo manji broj građana se u takvoj atmosferi usudio ili je uopšte bio zainteresovan da pogleda program. Tokom četiri dana trajanja prikazan je film Brak (Martesa) rediteljke Bljerte Zećiri (Blerta Zeqiri), predstava o porodičnom nasilju “Paramparčad” (Copë Copë) koju je režirala Zana Hodža Krasnići (Zana Hoxha Krasniqi), koncert ansambla Vile (Zánat), izložba karikatura na kojoj je pored albanskih kolega (Murat Ahmeti, Mentor Llapashtica) učestvovao i jedan od najpoznatijih beogradskih karikatursta Predrag Koraksić Corax.
Održana je i tribina “Kosovo – Srbija: šta predstavljamo jedni drugima?” koju je pratilo nekoliko desetina građana. Mirëdita/Dobar dan zatvorena je izložbom dokumentarnih fotografija Elize Hodže.
Tek je u ponekom komentaru navedeno da je inspiracija za nastanak ovog festivala Bekim Fehmiu , albanski, kosovski, jugoslovenski, najpoznatiji svetski glumac sa ovih prostora, kako navode organizatori “simbol zajedničke prošlosti”.
Poruke za svakoga
Nezainteresovanost koja je pratila sadržaj festivala i buka koju je podigao deo javnosti povodom dolaska albanskih umetnika proporcionalna je porukama koje vlast svakodnevno šalje povodom zahteva za rešenjem kosovsko-srpskih odnosa.
Građani su dezorijentisani usled različitih ideja koje predstavnici vlasti iznose u medijima: od toga da će se status Kosova u Srbiji rešavati referendumom, do teških odluka koje predstoje a koje tajanstveno najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik Vučić koji se iz sata u sat izjašnjava o svemu što se u zemlji dešava i isto tako odlučuje o svačemu, nije se do trenutka pisanja ovog teksta oglasio oko spornih događaja vezanih za ovogodišnji festival.
Njemu odgovara da ovakva manifestacija postoji u Beogradu jer time pokazuje da je Srbija otvorena ka susedima, pa makar to bili Albanci. Može da im oduzme izložbene eksponate a onda pusti da izlažu ono što oceni da nije provokacija. Može da zabrani Šešelju da protestuje a onda dozvoli da dođe 50 metara do mesta festivala i proziva “izdajnike”.
Svako je dobio nekakvu poruku: i međunarodna zajednica koja prati ponašanje vlasti u Srbiji, i Priština koja se sprema za nastavak Briselskog dijaloga i Vučićevi birači koji velikim delom dolaze iz korpusa radikalnih nacionalista a isto tako i javnost koja je podeljena oko razumevanja sukoba na Kosovu devedesetih.
Tako je i ove godine Mirëdita/Dobar dan protekla kroz susrete malobrojnih koji su zainteresovani i otvoreni za neposrednu komunikaciju i s druge strane, emotivna pražnjenja i izlive “patriotizma” onih za koje je svaki kontakt izdaja.
Malo ko je čuo reči Elize Hodža da “ukoliko ne razgovaramo, ova istorija će ostati nerešena, i pre ili kasnije ljudi će je koristiti za nove sukobe”.
