Hrtkovci (wikimedia )
Nastojanje vlasti da izbegnu javnu polemiku o suštinskom, odnosno vrednosnom karakteru akcije koju je pokušao da sprovede haški osudjenik Šešelj, motivisano je željom da se ne izgubi podrška značajnog procenta nacionalistički orijentisanih birača koji u tom tribunalu vide antisrpski sud, a na Šešelja gledaju kao na hrabrog političara koji mu se suprotstavio
Pokušaj lidera ultranacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja da 6. maja u selu Hrtkovci, na dan kada je pre 26 godina njegova partija podstakla progon Hrvata iz tog mesta, organizuje politički skup završio je neuspehom. Vlasti su donele odluku o zabrani skupa o koju se SRS oglušila, a policija je gotovo 24 časa držala u blokadi celo područje pa Šešelj i njegove pristalice nisu mogli da dodju do Hrtkovaca. „Pohod“ je zaustavljen pet kilometara od Hrtkovaca, u selu simboličnog imena Jarak, gde su policijski kordoni sprečili prolazak grupe koju je predvodio Šešelj.
Šešelj je na mitingu SRS-a održanom pre 26 godina u Hrtkovcima pročitao spisak od 17 lokalnih Hrvata koji moraju odmah da se isele, a Haški tribunal ga je pravosnažno osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog izmeštanja hrvatskog stanovništva iz tog mesta. Poklapanje datuma progona i datuma za koji je najavljen zabranjeni skup, samo po sebi, nameće zaključak da je zamišljen kao znak negacije suda čiju nadležnost Srbija formalno priznaje.
Skup u Hrtkovcima danima je bio jedna od glavnih političkih tema u Srbiji, u selo su još 5. maja počele da pristižu novinarske ekipe, a istog dana uspostavljena je i policijska blokada. Ta blokada se u opozicionim krugovima tumači kao neustavna mera ograničavanja kretanja na širokom području, lokalno stanovništvo je uznemireno, a čule su se i primedbe da je, umesto da skup bude sprečen tako što bi organizatorima bilo zabranjeno napuštanje mesta u kojima žive, u svojevrstan pritvor stavljena cela oblast. Zahvaljujući masovnom prisustvu policije nije bilo većih izgreda, osim napada na jednog funkcionera Liberalno demokratske partije (LDP) koji se otvoreno suprotstavio ultranacionalistima.
Vrednosti
Uprkos tome što je održavanje mitinga SRS-a sprečeno, ne može se govoriti o ozbiljnijem uspehu vlasti u borbi protiv političkog ekstremizma, a za uredjeno demokratsko društvo. Jer, iz vladajućih krugova nije bilo javnih osuda postupaka povodom kojih je Šešelj osudjen pred Haškim tribunalom. Vlasti i vlastima bliski mediji nastojali su da u izjavama i izveštajima ne dovode u vezu presudu Tribunala i zabranjeni miting SRS-a. Sve se, dakle, svelo na izricanje zabrane skupa o koju se Šešelj oglušio, masovno angažovanje policije i blokadu cele oblasti.
Nastojanje vlasti da izbegnu javnu polemiku o suštinskom, odnosno vrednosnom karakteru akcije koju je pokušao da sprovede Šešelj, motivisano je željom da se ne izgubi podrška značajnog procenta nacionalistički orijentisanih birača koji u Haškom tribunalu vide antisrpski sud, a na Šešelja gledaju kao na hrabrog političara koji se suprotstavio tom sudu. Vučić je svestan da Šešelj koristi svaku priliku da povrati deo „tvrdog jezgra“ ultranacionalistički orijentisanih birača koji su se u medjuvremenu opredelili za Vučićevu Srpsku naprednu stranku (SNS).
Opozicione Demokratska stranka (DS), Liga socijaldemokrata Vojvodine i LDP su najavile dolazak svojih pristalica u Hrtkovce istoga dana kada je bio zakazan miting SRS-a, obrazlažući to željom da zaštite lokalno stanovništvo od ultranacionalista. Vlasti su zabranile sve skupove u Hrtkovcima, a u izjavama zvaničnika insistiralo se na stavu da treba sačuvati javni red i mir, uz naglašavanje da nije zabranjen samo miting Šešeljeve stranke. Tako su u vrednosnom smislu izjednačene politička partija koja je zakazala skup na dan na koji je proterala Hrvate iz Hrtkovaca i političke grupacije koje se tome protive.
Šešelj je u pritvoru Haškog tribunala proveo 12 godina, pa se smatra da je kaznu već odslužio. U medjuvremenu je izabran za poslanika u srpskom parlamentu i trenutno ga štiti poslanički imunitet. Nevladine organizacije i opozicione stranke ukazuju da osobe osudjivane za teška dela ne mogu biti poslanici u parlamentu i da postoji zakonski osnov da Šešelju bude oduzet mandat, ali koraci u tom pravcu nisu preduzimani. Jedno od obrazloženja je da u trenutku kada je izabran za poslanika Haški tribunal još nije bio doneo pravosnažnu presudu, ali opozicija smatra da je reč o formalnom izgovoru.
Balansiranje
SNS je, inače, nastala cepanjem SRS-a u vreme kada je Šešelj još bio u pritvoru u Hagu. Mnogi od funkcionera sadašnjeg vladajućeg bloka, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, u vreme progona Hrvata iz Hrtkovaca bili bliski Šešeljevi saradnici. Oni ne kriju svoju političku prošlost i insistiraju na stavu da su u medjuvremenu politički sazreli, uvideli greške i okrenuli se evropskim vrednostima, dok je „tvrdo jezgro“ oko Šešelja zadržalo ranije stavove, uključujući i zalaganje za Veliku Srbiju, u čijem sastavu bi bili i značajni delovi Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Šešelj je veoma iskusan političar i potpuno je svestan okolnosti u kojima se nalazi. On i mala grupa njegovih pristalica (u Hrtkovcima i na prilazima mestu bilo je mnogo više novinara i policajaca) su izbegli bilo kakav sukob sa policijom, mirno su se zaustavili u selu Jarak, gde su se obratili novinarima. Šešelj je rekao da je akcija koju su sproveli „provokacija uperena protiv vlasti“ i vratio se u Beograd, smatrajući da je postigao osnovni cilj, odnosno da je na sebe skrenuo pažnju ultranacionalista čiju podršku želi da povrati. Kao i u drugim javnim obraćanjima, izbegao je da direktno i otvoreno kritikuje Vučića lično, verovatno imajući u vidu njegovu ogromnu popularnost medju biračima i realnu moć kojom raspolaže.
Razloga za zadovoljstvo ima i Vučić. Partnerima u Briselu i Vašingtonu je pokazao da ima snage da na terenu blokira akcije ultranacionalista, a celu situaciju je iskoristio da dodatno omalovaži izrazito proevropske stranke, gurajući ih u isti koš sa Šešeljevom SRS. Takav politički manevar je moguć prevashodno zahvaljujući tome što je proevropska opozicija trenutno izrazito slaba i neorganizovana, pa nije u stanju da na odgovarajući način parira vlastima. Taj deo opozicije, a ne antievropski raspoloženi ultranacionalisti, je glavna meta stalnih medijskih kampanja i napada funkcionera vladajućeg bloka jer njegov eventualni oporavak može da ugrozi pozicije SNS-a.
Ukoliko bi, naime, proevropski i demokratski orijentisana opozicija uspela da se reorganizuje i da motiviše proevropski orijentisane birače, ozbiljnu javnu polemiku o suštinskim evropskim i demokratskim vrednostima, funkcionisanju pravne države i medijskim i drugim slobodama, koja bi mogla da bude veoma neprijatna po vlast, ne bi bilo moguće izbeći. Ukoliko, pak, glavni oponent bude ultranacionalistička SRS, Vučiću i njegovoj partiji biće daleko lakše da domaću i medjunarodnu javnost uveravaju da su oni jedina politička snaga koja može da otvori put ka evrointegracijama i vrednostima koje taj proces podrazumeva.
