Aleksanadr Vučić (foto Franz Johann Morgenbesser )
Vučić već sada mora ozbiljno da razmišlja i o predsedničkim izborima, ukoliko želi da zadrži punu kontrolu i nad svim granama vlasti, uključujući i predsedničku funkciju
„Jedino ako bismo se on i ja dogovorili da ja vodim vladu“ – ovako je srpski predsednik Tomislav Nikolić u jednom intervjuu odgovorio na pitanje o učestalim spekulacijama da bi premijer Aleksandar Vučić mogao 2017. da se kandiduje za predsednika Srbije. Odgovor upućuje na zaključak da između dvojice trenutno najpopularnijih i najmoćnijih političara u zemlji ipak ima razlika, kao i da se Nikolić naglašeno trudi da zadrži kakav-takav balans moći u odnosu na dominantnog Vučića.
Spekulacije o Vučićevoj nameri da se 2017. kandiduje za mesto predsednika nisu nastale kao plod saznanja iz „dobro obaveštenih izvora“, nego su zasnovane na procenama analitičara i istraživača javnog mnjenja. Naime, Vučić je odlučio da na proleće, dve godine pre isteka mandata sadašnje vlade, raspiše vanredne parlamentarne izbore kako bi na vreme, odnosno u trenutku dok su on i SNS u na vrhuncu popularnosti, obezbedio sigurne još četiri godine vladavine uz čvrstu parlamentarnu većinu.
Predsednički mandat traje pet godina pa bi Vučić, ukoliko bi se kandidovao za mesto predsednika iduće godine, mogao da pokuša da obezbedi za sebe i SNS punu kontrolu i predsedničke funkcije i vlade koja ima izvršnu vlast za dodatne dve godine. Kao neosporno najuticajniji političar u Srbiji lako bi mogao da izmesti centar odlučivanja (ili važnije centre odlučivanja) iz vlade u predsednički kabinet. To su, uostalom, pre njega činili i bivši predsednici Boris Tadić i Slobodan Milošević.
Za Vučića bi to svakako bilo prilično udobno i sigurno rešenje. Jer, za očekivati je da će on lično odlučujuće uticati na sastav vlade koja bude formirana nakon vanrednih parlamentarnih izbora, kao i da će imati veliki uticaj pri izboru kandidata za predsednika. Istovremeno, izvesno je da bi, u slučaju da se odluči da on bude predsednički kandidat, mogao da utiče i na izbor novog premijera i da bi nastojao da na to mesto dođe osoba od njegovog punog poverenja.
Razlike
Već pomenuti Nikolićev intervju pokazuje da unutar SNS-a ni izbliza nema dogovora o ovakvom modelu učvršćivanja vlasti i uticaja i da bi se Vučić, ukoliko se opredeli za takvo rešenje, možda suočio sa otporom unutar svoje stranke. Nikolićeva polu-šaljiva ponuda o dogovoru koji bi podrazumevao da on postane novi premijer za Vučića bi teško mogla da bude prihvatljiva. Jer, Nikolić ima nesumnjiv uticaj u SNS-u i izvesno da je bi imao ambiciju da u punom kapacitetu koristi premijersku funkciju, što bi samo po sebi značilo slabljenje Vučićeve pozicije.
Funkcija premijera je suštinski najvažnija funkcija u Srbiji, dok predsednik ima više protokolarnu funkciju i pravo da jednom odbije da potpiše zakon koji usvoji parlament. Ukoliko se parlament ne složi sa odbijanjem i ponovo mu uputi isti tekst zakona, predsednik je tada obavezan da ga potpiše. Dakle, suštinski on ne može da naruši uticaj vlade i parlamenta. Tadić i Milošević to su činili tako što su neformalno uticali na vladine odluke i odluke parlamenta, a oba ta stuba vlasti su uglavnom prihvatali njihove zahteve.
Jasno je, dakle, da bi Vučić, ukoliko se odluči da za novih pet godina produži dominantan utican na izvršnu i zakonodavnu vlast u Srbiji, mora pažljivo da vodi računa i o odnosu snaga u parlamentu i o tome koga će ostaviti na mestu premijera i kakav će biti sastav vlade. Za sada on je u potpunosti fokusiran na predstojeće izbore i verovatno će nastojati da u potpunosti izbegne ovu temu ili da je okarakteriše kao neutemeljenu spekulaciju.
Ukoliko se bude bavio idejom o predsedničkoj kandidaturi, svakako će sačekati ishod parlamentarnih izbora i novi raspored snaga u parlamentu. Tema predsedničkih izbora će se i sama nametnuti već krajem ove i početkom iduće godine a i SNS i opozicija će tada intenzivnije krenuti u potragu za predsedničkim kandidatima. Vučić, dakle, ima dosta vremena da proceni situaciju i da se pozicionira, kako unutar same SNS, tako i na političkoj sceni u celini.
Kandidati
Odluka o kandidatu neće zavisiti samo od ishoda parlamentarnih izbora, nego i od razvoja ekonomskih i socijalnih prilika. Jer, u narednih godinu dana prilike mogu dodatno da se pogoršaju, što bi oponentima otvorilo prostor da, pod uslovom da nađu dovoljno uticajnu ličnost za kandidata, pokušaju da se domognu predsedničke funkcije. U takvim okolnostima o pobedniku bi se verovatno odlučivalo u drugom krugu, što samo po sebi nosi potencijalni politički rizik.
U slučaju pogoršanja ekonomskih i političkih prilika, što nije nerealna opcija, jedini potpuno siguran predsednički kandidat SNS-a bio bi Vučić, koji ima realne izgleda da pobedi u prvom krugu. Svi ostali funkcioneri SNS-a, uključujući i Nikolića, su po popularnosti daleko iza njega. Nikoliću rejting srozavaju i tabloidi koji ga povremeno oštro napadaju. Ti napadi se, zavisno od situacije, lako pojačavaju i smanjuju a i sam Nikolić je u nekoliko navrata stavio do znanja da podozreva da su inspirisani iz vladinih krugova.
I desni opozicioni blok i takozvani demokratski, proevropski opozicioni blok svakako će tragati za pogodnim kandidatom koji bi mogao da ugrozi Nikolića. Rešenje u ovom trenutku nemaju ali to ne znači da ga, na talasu sve snažnijeg nezadovoljstva ekonomskim i socijalnim uslovima, neće naći. Vučić, dakle, već sada mora ozbiljno da razmišlja i o predsedničkim izborima, ukoliko želi da zadrži punu kontrolu i nad svim granama vlasti, uključujući i predsedničku funkciju.
Paradoksalno, najveća prednost koju pored sobom imaju Vučić i SNS je izuzetno slaba i neorganizovana opozicija koja još nije u stanju da artikuliše ozbiljnu političku platformu. Vučić i u medijima i u parlamentu i drugim institucijama uspešno i sa lakoćom vodi kampanje kojima praktično ponižava oponente, zahvaljujući čemu uspešno „maskira“ mršave ekonomske rezultate.
Za očekivati je da se u tom pogledu neće ništa bitnije promeniti ni nakon vanrednih parlamentarnih izbora, što znači da će vladajući blok i za predsedničke izbore moći da vodi efikasnu kampanju. Ako početkom iduće godine proceni da će to biti dovoljno da Nikolić sa sigurnošću izbori još jedan mandat, neće imati ozbiljnijih razloga da se upušta u opsežnu i komplikovanu operaciju preuzimanja predsedničkog mesta.
