Aleksandar Vulin i Aleksandar Vučić
Nema ozbiljnog sukoba. Medjunarodnoj zajednici SNS i Vučić žele da pokažu kako se, u nastojanju da normalizuju odnose sa Kosovom, suočavaju sa ozbiljnim otporima, dok domaćoj javnosti sugerišu kako se i dalje lavovski bore za Kosovo kao sastavni deo Srbije, ali moraju da popuštaju pod sve jačim pritiscima
Srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin i predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno su izneli oprečne stavove o srpskoj spoljnoj politici i statusu Kosova. Vulin je rekao da Srbija treba da promeni spoljnu politiku ukoliko je Briselu najvažnije rešavanje kosovskog problema, a Vučić da od promene spoljne politike neće biti ništa i da je Srbija “na evropskom putu”.
Vulinova izjava bila je reakcija na izjavu šefa delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija da je rešenje kosovskog problema uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU). Vučić je rekao da u stavu Fabricija ne vidi ništa sporno i da se zna da je Kosovo ključna prepreka na evropskom putu. "Nema straha da će doći do promena spoljne politike Srbije. Ko hoće da je promeni mora prvo da promeni mene i većinu u skupštini", rekao je on.
Oprečni stavovi o najvažnijim političkim pitanjima u Srbiji ne mogu uticati na stabilnost vladajućeg bloka, budući da Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) dominiraju političkom scenom Srbije. Vulin je član vladajućeg bloka i, čak i kada bi zaista imao nameru da nešto promeni u politici Srbije, to nikako ne bi mogao da učini bez saglasnosti Vučića.
Razlike
Vulin slovi kao političar naklonjen Moskvi, a njegov stav podržao je i ministar spoljnih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, takodje naklonjen Moskvi. SPS je ključni koalicioni partner Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), a Vulin lider Pokreta socijalista, manjeg partnera u vladajućem bloku, što izaziva podozrenje i nezadovoljstvo u proevropski orijentisanom delu srpske javnosti.
Nema, medjutim, nikakvih naznaka da je reč o nekoj organizovanoj političkoj akciji koja bi Srbiju zaista mogla da okrene Moskvi. Moskva bi svakako želela da pojača uticaj na Srbiju, ali njeni saveznici u zemlji su isuviše slabi da bi joj to obezbedili. Istovremeno, Vučić ostaje okrenut Briselu i Vašingtonu i sve otvorenije govori o neminovnosti dogovora sa Kosovom.
Srpski predsednik je u proteklih desetak dana javno razmenio različite stavove o Kosovu sa uticajnom Srpskom pravoslavnom crkvom koja smatra da Srbija nikako ne bi smela da popusti i da treba čekati neko povoljnije vreme za. On u tom stavu vidi ideju o “zamrznutom konfliktu”, da Srbija ne može da čeka i da crkva ne treba da donosi ključne političke odluke.
Politička igra
Većina analitičara u Beogradu smatra da su oprečni stavovi sa Vulinom uobičajena politička igra u kojoj vladajući blok šalje poruke u dva pravca - medjunarodnoj zajednici i domaćoj javnosti. Medjunarodnoj zajednici SNS i Vučić žele da pokažu kako se, u nastojanju da normalizuju odnose sa Kosovom, suočavaju sa ozbiljnim otporima, dok domaćoj javnosti sugerišu kako se i dalje lavovski bore za Kosovo kao sastavni deo Srbije, ali moraju da popuštaju pod sve jačim pritiscima.
Glavna “adresa” su, zapravo, nacionalistički orijentisani birači koji čine većinu pristalica vladajućeg bloka i koji teško prihvataju ideju o normalizaciji odnosa izmedju Kosova i Srbije. Vučić ne može politički da opstane bez njihove podrške, svestan je da ih je veoma teško ubediti da promene mišljenje, a istovremeno zna da će se Srbija, ako ne reši Kosovo, naći pred ogromnim ekonomskim i političkim problemima.
Praktično sve zemlje regiona su već članice NATO i EU, ili se pripremaju da to postanu. Ukoliko bi krenula drugim putem, Srbija bi mogla da se suoči sa nekim oblikom izolacije. Budući da više od 80 odsto razmene sa svetom čini razmena sa EU i zemljama regiona, jasno je da bi se, u najmanju ruku, našla u ekonomskoj krizi čije posledice je teško sagledati i predvideti.
