Srpske vlasti i genocid u Srebrenici

Moguće je da je premijerka odlučno “ne” ideji o priznavanju zločina i kritičkom preispitivanju prošlosti izgovorila usled nedostatka političkog iskustva, ali izostanak reakcija srpskih zvaničnika pokazuje da njen stav ipak odražava stanje duha unutar vladajućeg bloka

Izjava srpske premijerke Ane Brnabić da u Srebrenici nije počinjen genocid nego da se dogodio veliki zločin danima je citirana na naslovnim stranama regionalnih, ali i svetskih medija, a bila je predmet komentara i osuda pojedinih političara i nevladinih organizacija. Ona je svakako prijala uhu nacionalistički orijentisanih pristalica srpskog vladajućeg bloka pa će, samim tim, doprineti rastu premijerkine popularnosti, ali ni Srbija ni srpsko društvo u celini od toga neće imati nikakvu korist a šteta je, sada je već izvesno, neizbežna.

To što je premijerka Brnabić govorila u intervjuu za Dojče Vele sredinom novembra nisu slušali samo nacionalisti u Srbiji, nego i ceo region i Evropska unija (EU), a “naplata“ je usledila već krajem novembra, kada je Evropski parlament (EP) usvojio amandman kojim osudjuje „poricanje genocida“ u Srbiji. Amandman je usvojen uz rezoluciju u kojoj se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali se naglašava da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati. Spisku nedostataka tako je dodat i genocid.

Amandman o Srebrenici podneo je slovenački poslanik Igor Šoltes. U njemu stoji da Evropski parlament “žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici”. Srpske vlasti se podsećaju da “puna saradnja sa Medjunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i mehanizmom koji ga je nasledio takodje uključuje i puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka”. U amandmanu se naglašava da je “priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU”.

Odnos prema genocidu u Srebrenici tako je i formalno postao važni aspekt koji se Srbiji postavlja na putu ka EU. To je itekako nepovoljno za zemlju koja je ulazak u EU definisala kao prioritetni cilj svoje spoljne politike. Nije poznato da li je srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je jedan od najglasnijih zagovornika evropske budućnosti, povodom svega razgovarao sa premijerkom Brnabić, ali je izvesno da nije bilo javne kritike njenih stavova o Srebrenici koje su opširno citirali srpski mejn strim mediji. Takodje, vodeći mediji su ili potpuno prećutali deklaraciju EP, ili su se ograničili na kratku vest na neupadljivom mestu.

Negiranje

Jezgro sadašnjeg srpskog vladajućeg bloka čine stranke koje su bile na vlasti u vreme kada je počinjen genocid u Srebrenici, ili su sukcesori stranaka koje su bile deo vladajućeg bloka ili sa njim tesno saradjivale. Njihovo ustezanje da otvoreno prihvate odluku Haškog tribunala sa tog stanovišta nije iznenadjujuće, ali je premijerkino izričito negiranje odluke tog suda ipak neočekivano. Jer, ona nije dala neodredjen odgovor nego je, na insistiranje novinara da "prizna da se u Srebrenici desio genocid", rekla da za Srbiju ono što se desilo u Srebrenici nije genocid, negirajući tako presudu Haškog tribunala.

"Odgovorno lice za taj užasan ratni zločin je izručeno Hagu i Srbija je uradila sve što je bilo do nje", rekla je Brnabić. Rezolucija koju je usvojio Evropski parlament, medjutim, pokazuje da mnogi u EU ipak smatraju da se cela priča time ne završava i da imaju većinu da takav stav pretoče u zvaničan dokument. Vlasti u Sarajevu od Srbije očekuju ne samo da prizna postojanje genocida, nego i da prizna svoju ulogu u podsticanju i izvršenju genocida, a njihovu poziciju podržavaju i druge zemlje regiona, pre svih Hrvatska. Kada se sve sabere, jasno je da je premijerkina izjava bila povod za dodatno urušavanje pozicija Srbije i u EU i u regionu.

U Srbiji, kao i kod većine Srba u regionu, vlada uverenje da su zločine u sukobima na području bivše Jugoslavije tokom devedesetih činile sve strane i da, u skladu sa tim, svi treba da snose konsekvence, bez posebnog isticanja ovog ili onog zločina. Činjenica da je Srebrenica proglašena za genocid narušava takvo uverenje. Vlasti u Beogradu smatraju da je dovoljno to što se Srbija izvinila za Srebrenicu, a svaki dalji korak tretiraju kao neželjeno i nepotrebno “posipanje pepelom” koje može da im nanese političku štetu i ugrozi budućnost Srbije i srpskog naroda.

Ovakvo raspoloženje dodatno je podgrejano odlukom suda u Bosni i Hercegovini da oslobodi ratnog komandanta Srebrenice Nasera Orića optužbi za zločine nad srpskim civilima u okolini Srebrenice. Presuda je donešena neposredno nakon rezolucije EP o Srbiji i amandmana o Srebrenici. Dočekana je kao uvreda za srpski narod i ponižavanje srpskih žrtava i još jedan dokaz da se Srbi kao narod suočavaju sa nepravdom, a osudili su je srpski zvaničnici, uključujući i Vučića.

Stanje duha

Moguće je da je premijerka odlučno “ne” ideji o priznavanju zločina i kritičkom preispitivanju prošlosti izgovorila usled nedostatka političkog iskustva, ali izostanak reakcija srpskih zvaničnika pokazuje da njen stav ipak odražava stanje duha unutar vladajućeg bloka. Desnica i nacionalisti koji vode zemlju podstiču uverenje većine da je srpski narod stradao u ratovima devedesetih i da je ideja o kritičkom preispitivanju prošlosti samo još jedna podvala “srpskih neprijatelja” i medjunarodne zajednice.

Istina, Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS) deo birača podržava i zbog obećanja da će uvesti zemlju u Evropu. Otuda ugrožavanje evropske perspektive može da vodi ka osipanju podrške u biračkom telu, ali podrška nacionalista i dalje ima prioritet. Preduzimanje iskoraka koji se od srpskih vlasti traži (sada već i u formi zvaničnog dokumenta) otežava i činjenica da značajan deo intelektualne i političke elite, vodeće ličnosti unutar vladajućeg bloka, kao i Srpska pravoslavna crkva (SPC), još od devedesetih kritički gledaju na preispitivanje prošlosti. 2010. godine, u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, donešena je posebna deklaracija o Srebrenici u kojoj se ne pominje genocid već samo zločin.

Unutar srpske opozicije ima stranaka koje se otvoreno zalažu za drugačiji odnos prema prošlosti i puno prihvatanje odluka Haškog tribunala, ali većina ipak izbegava da se o tome direktno izjašnjava. Lider Levice Srbije (članice Saveza za promene, vodećeg opozicionog bloka) Borko Stefanović je, čak, na pitanje novinara šta misli o izjavi premijerke Brnabić, odgovorio da bi i on rekao isto što i premijerka. Dakle, eventualna promena vlasti možda bi stvorila uslove za korekciju kursa u odnosu na genocid u Srebrenici, ali ne bi bila garancija da će se to zaista dogoditi.

Za razliku od političara, nevladin sektor od samog početka oštro kritikuje stav srpskih vlasti prema zločinima iz prošlosti. “Dugoročno je opasno što se mlade generacije u Srbiji podižu na modelu negiranja genocida”, rekla je portalu “Vijesti” predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, uz ocenu da je od dolaska na vlast SNS-a “pojačan trend negiranja genocida u Srbiji”.

Prema njenim rečima, taj negativan trend došao je do jedne tačke koja je krajnje ponižavajuća, ne samo za žrtve, nego uopšte i za sve one koji žive u BiH. „Mislim da je ova vlast doprinela međunarodnom ponižavanju Srbije više nego iko dosad, osim onog dela s početka 90-ih. Mislim da su oni na neki način do dna doveli i taj pokušaj da se ovde otvori unutrašnji dijalog o prošlosti“, smatra Biserko.