Pixabay
Najviše što Srbija može da ponudi Kosovu je priznavanje nezavisnosti, a Vučićeva poseta je pokazala šta Beograd traži u zamenu
Dvodnevna poseta srpskog predsednika Aleksandra Vučića Srbima na Kosovu protekla je u znaku nastojanja da se pokaže da su opštine u enklavi na severu na ovaj ili onaj način srpske. Vučić je upadljivo izbegavao da govori o Kosovu kao sastavnom delu Srbije (što je zapisano u Ustavu Srbije). Poseta je bila ograničena na severnu srpsku enklavu, a predsednik Srbije je u svojim nastupima obećao srpskom stanovništvu bolji i lakši život i velike investicije koje treba da stignu iz Srbije. Vodeće srpske televizije uživo su satima prenosile celu posetu, a putevi kojim se kretao bili su okićeni srpskim zastavama.
Ovako koncipiran nastup u potpunosti je u skladu sa deklarisanom željom srpskih vlasti da sa Kosovom postignu dogovor o razgraničenju. Nikakvi detalji u vezi sa tom idejom nisu saopšteni tokom posete, ali je ranije pominjana mogućnost da severna srpska enklava pripadne Srbiji, a da Kosovo dobije deo juga Srbije sa albanskom većinom. Protiv te ideje oštro su ustali srpska i kosovska opozicija, Srpska pravoslavna crkva, kao i opozicione stranke kosovskih Srba. Otuda Vučić, u pokušaju da umiri strahovanja Srba u unutrašnjosti Kosova (južno od reke Ibar), ponavlja da je dogovor još veoma daleko.
Srbi u enklavama u unutrašnjosti Kosova koji nisu obuhvaćeni planovima o razgraničenju jesu pomenuti, ali nisu bili u fokusu. "Srbi južno od Ibra nemaju nikakvog razloga za zabrinutost jer nismo blizu dogovora, nemamo podršku medjunarodne zajednice, posebno najmoćnije evropske sile. Svako od tih naših Srba ili njih 95 odsto već ima i kosovsko državljanstvo ali nam ne pada na pamet da oni treba da ostanu bez našeg državljanstva […] svaki Srbin imaće mnogo više prava i neuporedivo lakši i bolji život nego danas", rekao je Vučić tokom posete brani Gazivode.
Poseta je, zapravo, bila praktična demonstracija realnog uticaja koji srpske vlasti u ovom trenutku imaju na Kosovu. U opštinama u severnoj enklavi sve je bilo okićeno srpskim zastavama, slobodno su se kretali srpski funkcioneri i novinari, ali van tog područja nisu mogli. Naime, drugoga dana posete Vučić je pokušao da dodje do srpskog sela Banje, ali su veterani bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) blokirali puteve. Kosovske vlasti su iz bezbednosnih razloga povukle dozvolu za tu posetu, pa se Vučić vratio u severni deo Kosovske Mitrovice, gde je pred petnaestak hiljada Srba održao govor.
Razgraničenje
Dan uoči Vučićeve posete Srbima na Kosovu, u Briselu je propao pokušaj nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači odvojeno su se sastali sa visokom predstavnicom Evropske unije (EU) Frederikom Mogerini. Vučić je odbio direktne razgovore sa Tačijem, nezadovoljan zbog odbijanja Prištine da mu odobri posetu brani Gazivode na severu Kosova. Mogerinijeva je najavila da će do kraja meseca biti održan još jedan sastanak, ali na tu najavu posmatrači u Beogradu više gledaju kao na pokušaj da se ublaži gorak ukus neuspeha nego kao na realnu šansu za neki skoriji ozbiljniji napredak.
Sastanku su prethodile višemesečne spekulacije o promeni strategije u rešavanju kosovske krize, pri čemu je u prvom planu bila ideja o razgraničenju, odnosno razmeni teritorija. Ni danas nije jasno šta ta ideja, zapravo, znači, mada je izvesno da su Vučić i Tači, lično ili putem posrednika, ozbiljno radili na njoj. Izvesno je, takodje, da se za to nisu odlučili sami, nego uz sugestije iz medjunarodnih centara moći. Pri tome je Vašington pokazivao i pokazuje veliku otvorenost prema ideji o razgraničenju, dok je Berlin izrazio neslaganje, a Brisel ostao uzdržan, držeći se teze da Beograd i Priština treba da dogovore rešenje.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je 8. septembra, dan nakon neuspelog sastanka u Briselu, boravila u Makedoniji, gde je ponovila da ne treba menjati granice. To je, uz činjenicu da na agendi njene posete regionu nema Beograda, protumačeno kao jasna poruka nemačkog nezadovoljstva spremnošću srpskih vlasti da se okrenu rešenju koje bi podrazumevalo promenu granica. Vučić je reagovao uzdržano, ali je stavio do znanja da je nezadovoljan. "Moja snaga je toliko minimalna u poredjenju sa snagom Merkelove. Ako ona kaže da se protivi ideji o razgraničenju, mi to ne možemo da promenimo. I eto radosti nekima u Srbiji", rekao je on tokom posete Srbima na Kosovu.
Nema naznaka da su Vučić i Tači spremni da odustanu od ideje o razgraničenju, kao ni naznaka da je medjunarodna podrška toj ideji potpuno prestala. Razgovarati se mora, u Prištini nema saglasnosti o prihvatanju Zajednice srpskih opština na severu Kosova koja je predvidjena Briselskim planom, pa se sada traga za formulom koja bi omogućila dogovor. To što se dvojica predsednika (a naročito Tači) kod kuće nalaze pod pojačanim pritiskom i što nisu u stanju da obezbede očekivani napredak pregovaračkog procesa, neće motivisati ni Vašington ni Brisel da dignu ruke od svega.
Najviše što Srbija može da ponudi Kosovu je priznavanje nezavisnosti, a Vučićeva poseta je pokazala šta Beograd traži u zamenu. Budući da ideja o razgraničenju još nema snažnu podršku i da je nerealno očekivati da se u Prištini postigne saglasnost oko ustupanja severa Kosova, u igri ostaje mogućnost da to područje dobije široku autonomiju i specijalne veze sa Srbijom, u zamenu za priznavanje nezavisnosti. U takvoj situaciji Vučiću, koji kontinuirano ponavlja da Srbija na Kosovu možda neće dobiti ništa, preostalo je da bude usresredjen na enklavu na severu, gde još ima uticaj.
Priština
Posetu Srbima na Kosovu Vučić je od ranije “tempirao” za 9. septembar, dva dana nakon sastanka u Briselu, sa ciljem da obezbedi podršku za pregovore sa Prištinom. Prištinske vlasti su mu, medjutim, prvobitno zabranile odlazak na jezero Gazivode, koje je jedna od ključnih tačaka sporenja u pregovaračkom procesu izmedju Beograda i Prištine. To veštačko jezero nalazi se delimično u srpskoj enklavi na severu Kosova, a delimično u Srbiji, a njegovu gradnju finansirala je srpska država. Snabdeva vodom trećinu Kosova, pa je izuzetno važno i za Prištinu, koja hoće punu kontrolu nad njim.
Vučić je, držeći se stava da je reč o za Srbiju veoma bitnom problemu koji tek treba rešiti, u Briselu odustao od direktnih razgovora sa Tačijem, nagovestivši da će otkazati i posetu Kosovu zbog prepreka koje mu postavlja Priština. Ali, istoga dana su usledile ozbiljne intervencije iz nekog od medjunarodnih centara moći (verovatno Brisela), pa je prištinska vlada povukla odluku o zabrani Vučićeve posete Gazivodama. Kosovski ministar inostranih poslova Bedžet Pacoli je otvoreno rekao da je to učinjeno zbog pritiska sa medjunarodnog nivoa. U Beogradu je promena o kojoj je reč protumačena kao velika srpska pobeda i kao dokaz da medjunarodni faktori sve više uvažavaju stav Srbije.
Tači je kod kuće, očekivano, optužen za još jedan poraz u duelu sa Vučićem, a izvesno je da će opozicija ceo slučaj nastaviti da koristi protiv njega. Ali, objektivno gledano, ovde nije reč o neuspehu kosovskog predsednika, budući da odluku o zabrani Vučićeve posete Gazivodama nije doneo on, nego kosovska
vlada. Uz to, premijer Ramuš Haradinaj i još neki vladini zvaničnici izričito su protiv ideje da se sa Beogradom pregovara o razgraničenju, pa se medjunarodni zahtev za povlačenjem zabrane posete može tumačiti i kao jasna poruka radikalno raspoloženim Tačijevim oponentima da “spuste loptu”.
Tači je neposredno uoči nastavka pregovora u Briselu bio prinudjen da prihvati zahtev opozicije i koalicionih partnera da sa njim putuje i vladina delegacija koju bi predvodio potpredsednik vlade Fatmir Ljimaj, njegov oštar politički protivnik. Odluka nije izglasana u kosovskom parlamentu jer ni oponenti ni Tačijeve pristalice nisu uspeli da prikupe većinu, pa je predsednik Kosova sam otputovao u Brisel. Dodatno opterećenje za Tačija je činjenica da opozicija nije imala većinu jer je Srpska lista, čiji su poslanici pod kontrolom Beograda, odbila da učestvuje u glasanju.
