Putin u Srbiji – ljubav prema Rusiji ili podrška predsedniku Srbije

Nije prvi put da je ruski predsednik Putin boravio u Beogradu ali je svakako prva poseta tokom koje ga je dočekalo, kako mediji navode, preko 100 hiljada građana i počasti kojima je predsednik Srbije Vučić poslao i svetu i domaćoj javnosti poruke bliskosti dve države

Oko 100 hiljada građana pristiglih iz cele Srbije u Beograd, migovi koji preleću grad, topovski plotuni, ulice okićene bojama ruske zastave, dočekali su 17. januara predsednika Ruske federacije Vladimira Putina.

U Moskvu se vratio sa poklonom od predsednika Srbije Aleksandra Vučića – tromesečnim psom šarplanincem, dok je Vučiću tokom posete uručen ruski orden Aleksandra Nevskog.

Država Srbija je od ove posete dobila potvrdu da će Rusija u Ujedinjenim nacijama i dalje podržavati politiku Srbije u odnosu na Kosovo. Takođe, potpisano je preko 20 različitih sporazuma sa Rusijom i samo jedan ugovor – o izgradnji železničke infrastrukture.

Poruka od tri reči: hvala na prijateljstvu

Ovo bi, u najkraćem, bio rezultat posete predsednika Putina. Utisak, koji se još uvek analizira u srpskoj javnosti, je mnogo upečatljiviji. Beograd je tog dana bio u potpunoj blokadi a glavne ulice prohodne samo za preko hiljadu autobusa koje su u organizaciji vladajuće stranke predsednika Vučića dolazili iz svih delova Srbije. U anketama koje su prenosili mediji, moglo se videti da su neki stigli „po naređenju“, u organizaciji državnih preduzeća a neki kao pristalice Vučićeve politike.

Državna Radio televizija Srbije je ceo dan u direktnom prenosu obaveštavala građane o svim detaljima posete, prenosila pres konferenciju dvojice predsednika, odlazak na groblje oslobodilaca Beograda, na kome se nalaze i ruski vojnici poginuli tokom Drugog svetskog rata, slike susreta sa predstavnicima Vlade Srbije ali i drugih zvanica, poput predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Na kraju posete, ispred centralnog beogradskog hrama Svetog Save, okupljenim građanima Putin se obratio sa tri reči: „hvala na prijateljstvu“, iako se tokom televizijskog prenosa čulo kako predsednik Vučić moli srpskog patrijarha Irineja da ubedi Putina da održi govor.

Sa uobičajenim, zaleđenim izrazom lica, ruski predsednik je odslušao i šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića koji mu je tokom ručka pevao „Kaljinku ".

Nije iznenađujuća ljubav koju veliki broj građana Srbije oseća prema Rusiji. Slovenske narode, iste, pravoslavne vere, povezuje istorija u kojoj su u brojnim događajima bili na „istoj strani“. Sveže je sećanje na NATO bombardovanje Srbije i Crne Gore tokom 1999, kada je Rusija podržavala Srbiju.

„Bez Rusije i zbog snage Rusije u Savetu bezbednosti UN jasno je da nikakvog rešenja [kosovskog problema] neće biti bez Rusije. Pre svakog rešenja posavetovaću se sa predsednikom Putinom“, rekao je na zajedničkoj pres konferenciji predsednik Vučić.

Putin je uzvratio kritikom kosovske vlasti zbog, kako je rekao „provokativnih akcija“ poput odluke o formiranju Vojske Kosova kojom se krši Rezolucija 1244 UN-a i konstatovao da Evropska unija „malo postiže“ u posredovanju u dijalogu oko normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

I pored toga što, prema zvaničnim podacima, iz EU ili njenih članica, dolazi 75 odsto pomoći Srbiji, dok Rusija nije ni među prvih deset na listi, među brojnim građanima vlada uverenje da Srbija nikada neće postati članica Unije, da Zapad interesuje samo srpsko priznanje nezavisnosti Kosova i da je Rusija večiti saveznik.

Takvo uverenje, često potkrepljeno izjavama državnih zvaničnika, ide do potpuno iracionalnih razmera. Dan nakon Putinove posete, tabloidi bliski vlasti pisali su i kako je u Beogradu zabeleženo manje poziva Hitnoj pomoći jer su se zahvaljujući Putinu “građani osećali mnogo bolje”.

Od „Turskog“ toka do kosmosa

Tokom Putinove posete u kojoj su, prema pisanju medija, bili i predstavnici više od 40 ruskih kompanija, potpisano je preko 20 raznih protokola, memoranduma, izjava o saradnji i sporazuma. Jedini ugovor koji je potpisan odnosi se na izgradnju železničke infrastrukture. Mediji prenose navode iz resornog ministarstva da je ukupna vrednost investicije koja će se realizovati iz novog kredita Ruske federacije 230 miliona evra.

Najznačajniji dokumenti, koji još uvek nisu potpisani, odnose se na najavljeno proširenje kapaciteta gasnog skladišta Banatski Dvor sa 450 na 750 miliona kubnih metara i izgradnja kraka gasovoda „Turski tok“ kroz Srbiju. Srpski mediji prenose procenu ruskog Komersanta da je Rusija „spremna da izgradi krak Turskog toka preko teritorije Srbije i da uloži 1.4 milijarde dolara“, a ministar energetike Aleksandar Antić je objasnio da su tokom Putinove posete „definisani početni koraci za obe strane“.

Nije poznato na koji način će Rusija podržati i učestvovati u najavljenom remontu hidrocentrale „Đerdap 2“ na Dunavu kao ni šta je sadržaj dokumenata koji se odnose na buduću podršku u oblastima inovacija i digitalizacije. Među najznačajnijim potpisanim sporazumima mediji navode korišćenje atomske energije u mirnodopske svrhe, Memorandum o razumevanju u oblasti digitalnih tehnologija kao i memorandum o razvoju inovacija u sektoru električne energije. U tom obimnom spisku „lepih želja“ koje su iskazane kroz neobavezujuće memorandume i sporazume, posebnu pažnju je izazvao sporazum o saradnji u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora.

Upadljivo je da nije bilo zvaničnih izjava vezanih za stalni zahtev Rusije da se dodeli diplomatski status osoblju ruskog humanitarnog centra koji se nalazi na jugu Srbije. Ovakav zahtev nije nailazio na odobravanja zapadnih saveznika Srbije i čini se da je ostao i dalje otvoreno pitanje.

Prebrojavanje kao demonstracija moći i odmeravanje snaga

Ono što je jasna poruka oba predsednika svodi se na spoljnu politiku dve zemlje. Putin je posetom Beogradu pokazao da, nakon poraza ruske politike u Makedoniji i Crnoj Gori, na Balkanu i dalje ima saveznike i da dalje odlučuje o granicama u regionu i statusu Kosova. Vučić, čija je politika deklarativno da Srbija treba da postane članica Evropske unije, poručio je da je bliskost Srbije sa Rusijom deo spoljne politike države, da Srbija odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi, kao i da se ne pridruži NATO savezu.

Za građane Srbije mnogo je upečatljivija demonstracija moći i snage koju je, okupivši desetine hiljada ljudi, prikazao predsednik Vučić. Sa parolom „1 od 300 miliona“, koja se oslanja na ovdašnju izreku „Srba i Rusa 300 miliona“, dočekom Putina on se zapravo obratio domaćoj javnosti i posebno opozicionim građanima koji pod sloganom „1 od 5 miliona“ već osam nedelja protestuju u Beogradu i širom Srbije.

Dan uoči Putinove posete, 16. januara, nekoliko desetina hiljada ljudi je u memorijalnoj šetnji centrom Beograda obeležilo godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića, jednog od lidera kosovskih Srba koji se nije slagao sa politikom režima u Beogradu, zahtevajući da se ubice i nalogodavci atentata pronađu. Za razliku od građana koji su organizovano dočekali Putina na poziv vladajuće stranke predsednika Vučića, došli su sami, i u tihoj povorci išli iza transparenta na kojem su bile ispisane reči Olivera Ivanovića: „Nas je ipak više“.