(foto Andrys )
Pritisak ne mora da dođe direktno iz vlade, ali ako vlada signalizira da joj se ne dopadaju određeni novinari ili medijske kuće, to može imati ogromne posledice, kaže je komesar Saveta Evrope Nils Muižnjeks
„Vlada ima obavezu da podržava pluralizam medija i kritičku diskusiju. U tom kontekstu signali koje šalju visoki zvaničnici, retorika koju koriste, sa kim i na koji način razgovaraju, veoma su važni za ukupnu atmosferu u prevazilaženju ranijeg konteksta konfrontacije“, rekao je komesar Saveta Evrope Nils Muižnjeks na kraju višednevne posete Srbiji. Ovom kratkom, diplomatski „upakovanom“ ocenom on je markirao jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se suočava srpska medijska scena - odnos predstavnika vlasti prema novinarima i medijima u svakodnevnim radnim kontaktima.
Komesar Saveta Evrope je u razmatranju medijske situacije imao uvidu Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana (ombudsman) za 2014. godinu i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. U ta dva dokumenta izražena je ozbiljna zabrinutost za stanje na medijskoj sceni, ukazano da vlasništvo nad medijima još nije transparentno, da vladajući krugovi koriste različite mehanizme za pritiske na medije, da se gase medijski sadržaji u kojima se mogu naći različita mišljenja, da vodeći mediji ne pokazuju dovoljno želje da tragaju za informacijama i da se informacijama manipuliše.
Neposredno pred završetak komesarove posete Srbiji komunalna policija je u Beogradu privela grupu građana koji su na ulicama delili brošure sa kritikama na račun „Beograda na vodi“, ogromnog građevinskog projekta koji gradske i republičke vlasti žele da sprovedu u istorijskom jezgru Beograda. Brošure su im oduzete, a sa njima je privedena i novinarka agencije Beta koja je izveštavala sa događaja. Ona je pokušala da objasni da je izveštač i da samo radi svoj posao, ali nije vredelo, privedena je zajedno sa ostalim učesnicima akcije.
Događaj o kome je reč nije mogao da bude deo Muižnjeksove agende, ali veoma plastično govori o vrlo ozbiljnim problemima sa kojima se suočavaju srpski mediji i novinari. U konkretnom slučaju načinjene su najmanje dve greške koje mogu da se tumače kao ozbiljno narušavanje slobode javne reči i slobode medija. Prva je, naravno, odluka vlasti da privode ljude koji dele pisani materijal u kome se izražava neslaganje sa njihovim projektom. Takvi potezi su nepopularni čak i kada oni koji dele letke nisu blagovremeno vlastima prijavili akciju. Druga je činjenica da je, mimo svih pravila, privedena i novinarka koja je izveštavala sa pomenutog skupa.
Zakon
Muižnjeksu je, kao i drugim funkcionerima koji dolaze iz različitih evropskih i svetskih organizacija i država, u srpskoj vladi rečeno da je usvojen set novih medijskih zakona koje i vlada i većina medijskih asocijacija o udruženja ocenjuje kao pozitivan i važan korak. Ali, u praksi stvari i dalje stoje u mestu ili se pogoršavaju. Ministri i drugi vladini funkcioneri, kao i ljudi iz stranaka vladajućeg bloka, prema medijima i novinarima se odnose sa nipodaštavanjem, a često se događa da novinari čije pitanje se ne dopadne funkcioneru umesto odgovora dobiju optužbe da su „izdajnici“, da rade za tajkune i slično.
Komesar Saveta Evrope je rekao da mu je, na primedbe koje su navedene u izveštajima Zaštitnika građana i Saveta za borbu protiv korupcije, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao da se ti izveštaji odnose na 2014. godinu, a da se situacija u minulih nekoliko meseci popravila. Incident sa privođenjem ljudi koji su delili pisani materijal sa primedbama na projekat „Beograd na vodi“, kao i privođenje novinarke koja je izveštavala sa tog skupa, ne idu u prilog ovakvim navodima predstavnika vlasti. Novinarska udruženja u protekla tri meseca takođe nisu govorila o nekom ozbiljnijem popravljanju stanja.
Sve oči sada su uperene u novi set medijskih zakona koji treba da stvore uslove za poboljšavanje prilika. Muižnjeks je zato naglasio da je primena tih zakona od odlučujućeg značaja i pozvao vlasti da sve učine kako bi ona bila sprovedena dosledno i do kraja. Zakoni sami po sebi neće doneti radikalnije poboljšanje stanja ukoliko oni od kojih sprovođenje tih zakona zavisi, a pre svih ljudi iz vladajućih krugova, ne promene odnos prema medijima.
„Pritisak ne mora da dođe direktno iz vlade, ali ako vlada signalizira da joj se ne dopadaju određeni novinari ili medijske kuće, to može imati ogromne posledice“, rekao je komesar Saveta Evrope. On se slaže sa ocenama da su primena zakona i druga pitanja vezana za medijske slobode politizovani i da se odvijaju u veoma polarizovanoj atmosferi. Ukratko, nema nikakvih čvrstih garancija da će se stvari u dogledno vreme popraviti.
Spinovanje
Ministri i drugi funkcioneri uvek će, po prirodi stvari, davati pozitivnije ocene. Stvarno stanje na medijskoj sceni i stepen medijskih sloboda se zato i ne mogu meriti i utvrđivati na osnovu njihovih stavova. Presudno je šta o tome misle sami novinari i mediji, kao i civilno društvo koje kritički sagledava dostignute slobode, ali sa te strane nema previše optimizma. Naprotiv, stiče se utisak da se zabrinutost i nezadovoljstvo ne smanjuju, nego da rastu.
Glavna zamerka novinarskih udruženja je da je većina medija (odnosno njihovi vlasnici i urednici) podlegla pritiscima vladajućih krugova i drugih centara moći i da, umesto izveštavanja o ključnim problemima i događajima, dominira spinovanje po modelima koje nameću vladajući krugovi. Na već pomenuti „Beograd na vodi“ stručnjaci iz Akademije nauka su dali negativne ocene, a protivi se i veliki broj građana. O tome u vodećim medijima nema mnogo analiza. Povremeno se prenesu izjave stručnjaka ili kritike opozicionih stranaka i na tome se uglavnom sve završava.
Način na koji su gradske vlasti negirale kritike je u najmanju ruku neobičan. U jednoj TV emisiji gradonačelnik je pokazao tri fotografije. Na jednoj je bio deo grada u kome se realizuje projekat „Beograd na vodi“ pre početka radova, na drugoj kako to izgleda sada kada je porušen značajan deo objekata, a na trećoj maketa budućeg grada na vodi. Stručnjaci su, međutim imali konkretne primedbe, od pitanja vezanih za organizaciju saobraćaja, uklapanja novog projekta u urbanistički ambijent grada, finansiranje i slično, ali su odgovori na ta pitanja ostali šturi.
