© hyotographics/Shutterstock
Srbija još uvek nije otvorila poglavlje 22 u pregovorima o pristupanju EU koje je posvećeno regionalnoj politici i upravljanju strukturnim fondovima. Po mišljenju Evropske komisije, glavne prepreke i dalje su nepostojanje zakonskog okvira i nedostatak stručnog osoblja u nadležnim institucijama
Zemlja kandidat od 2012. godine, Srbija je započela pregovore o pristupanju EU nakon prve međuvladine konferencije, održane 2014, između Vlade Republike Srbije i političkih predstavnika EU i država članica.
Srbija, zajedno s Crnom Gorom, od početka je smatrana favoritom u procesu evropskih integracija. Međutim, već nekoliko godina pristupni proces Srbije nalazi se u ćorsokaku iz kojeg je, kako se čini, sve teže izaći. Pored kontinuiranog i zabrinjavajućeg urušavanja demokratskih standarda, uključujući visok nivo korupcije i stalne napade na slobodu medija, najbolnija tačka ostaje problematična normalizacija odnosa s Kosovom. EU je normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine označila kao nužan preduslov za budući ulazak Srbije u Uniju.
Proces evropskih integracija podrazumeva dug i često naporan dijalog između vlada država kandidata i evropskih institucija o pregovaračkim poglavljima (ukupno 35), koja su podeljena u šest tematskih celina (tzv. klasteri). Tokom ove pretpristupne faze, države kandidati moraju raditi na usklađivanju vlastitih pravnih sistema s tzv. acquis communautaire, odnosno s vrednostima, procedurama i propisima koji čine zakonodavstvo EU.
Nakon gotovo deset godina pregovora, Srbija je otvorila 22 od 35 poglavlja , a privremeno zatvorila samo dva: poglavlje 25 (nauka i istraživanje) i poglavlje 26 (obrazovanje i kultura). Poslednja međuvladina konferencija održana je u decembru 2021. i tom prilikom otvoren je četvrti tematski klaster posvećen zelenoj agendi i održivoj povezanosti.
Poglavlje 22: evropska regionalna politika
U okviru pristupnih pregovora, poglavlje 22 posvećeno je regionalnoj politici – koja se naziva i koheziona politika – i obuhvata niz propisa i procedura korisnih za pripremu država kandidata za buduće upravljanje fondovima EU.
Koheziona politika predstavlja referentni okvir za lokalni i regionalni razvoj unutar EU, i jedna je od evropskih politika u koju se ulaže najviše sredstava. Naime, za finansijski period 2021 – 2027, sredstva posvećena koheziji iznose više od 377 milijardi evra, otprilike 35% celokupnog evropskog budžeta.
Poglavlje 22 jedno je od pregovaračkih poglavlja koja Srbija još uvek nije otvorila.
Na zahtev Evropske komisije, Vlada Srbije usvojila je 2019. Akcioni plan koji definiše niz mera – i rokove njihovog usvajanja – koje bi trebalo da doprinesu ispunjavanju uslova korisnih za sprovođenje regionalne politike. Pregovaračku grupu za poglavlje 22 predvodi Ministarstvo evropskih integracija, koje je takođe zaduženo za koordinaciju ostalih ključnih aktera, uključujući Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U svom izveštaju o napretku Srbije za 2022, Evropska komisija opisala je spremnost zemlje po pitanju poglavlja 22 kao “umerenu”. Među glavnim ograničenjima istaknuto je nepostojanje zakonskog i institucionalnog okvira za upravljanje evropskim fondovima te nedostatak kvalifikovanog i kompetentnog osoblja u državnoj upravi.
Čekajući da pristupi kohezionim fondovima – koji postaju dostupni tek nakon punopravnog pristupanja Uniji – Srbija učestvuje u deset programa posvećenih jednom od dva glavna cilja regionalne politike EU, tačnije Evropskoj teritorijalnoj saradnji . Konkretno, reč je o sedam programa koji se većim delom finansiraju iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA III – četiri programa prekogranične saradnje s državama članicama (Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska) i tri s državama kandidatima (Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora) – , dva programa transnacionalne saradnje (Danube i Adrion), i programu URBACT.
Pored podsticanja saradnje sa susednim zemljama po pitanjima od zajedničkog interesa (na polju turizma, zaštite životne sredine, razvoja infrastruktura, itd.), učešće u ovim programima doprinosi boljoj pripremljenosti zemlje za buduće upravljanje kohezionim sredstvima, omogućujući joj da se postepeno prilagodi evropskim standardima i dobrim praksama u strateškom planiranju, finansijskom upravljanju i izradi i sprovođenju investicionih programa na nacionalnom nivou.
Ova publikacija nastala je u okviru projekta Programiranje kohezione politike EU: Program razmjene o poglavlju 22 u Srbiji i Crnoj Gori , koji se finansira iz Fonda CEI Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Fond CEI ni na koji način nije odgovoran za informacije i stavove iznesene u okviru projekta. Sadržaji su isključiva odgovornost OBC Transeuropa
