Ana Brnabić © Alexandros Michailidis/Shutterstock
Vest da je partnerka predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić dobila dete, ne znači da je premijerka postala roditelj - u Srbiji nisu legalizovane istopolne zajednice, vantelesna oplodnja van zvaničnog braka, kao ni surogat majčinstvo
Odavno neka informacija iz Srbije nije odjeknula u svetu i regionu kao što je vest da se porodila partnerka predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić. Iz kabineta premijerke, koja je tog dana otkazala i susret sa zvaničnicima Evropske komisije u Briselu, potvrđeno je da se 20. februara porodila Milica Đurđić i da su ona i sin Igor dobro.
„Ana Brnabić je jedna od prvih premijerki čija se partnerka porodila dok je ona na funkciji [...] i prva na svetu čija se partnerka porodila u istopolnom paru", rekli su iz njenog kabineta za agenciju Frans Pres.
Poruke i očekivanja
Premijerka Srbije Ana Brnabić svakako je već zauzela mesto u istoriji države. Ne samo što je prva žena na toj funkciji, već je i lezbijka, što su građani saznali ne od nje, već od predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada ju predložio za mandatarku Vlade u junu 2017. godine. Zapadni zvaničnici su takvu odluku pozdravili kao znak progresa a kritičari Vučićevog režima je komentarisali kao marketinški potez predsednika koji čini sve ne bi li se dodvorio Zapadu.
Takvoj tezi doprinosi i činjenica da se ni Vučić ni njegovi stranački funkcioneri nikada nisu suprotstavili otvorenim homofobnim ispadima pojedinih koalicionih partnera, pa i ministara. Kada se u maju 2018. u Beogradu pojavila hrvatska dečja gej slikovnica u kojoj su roditelji istog pola, ministar za inovacije Nenad Popović je na svom tviter nalogu napisao: „To pod hitno treba zaustaviti. Moramo da stanemo na put onima koji žele da nas ubede da je u redu da Roko ima dve mame a Ana dvojicu tata“.
Premijerka je ukorila ministra Popovića rečima da je „uvredio jedan deo građana Srbije” i poručila da bi volela kada bi se njeni ministri malo više bavili svojim poslom, a ne iznosili lične stavove na teme koje nisu u njihovoj nadležnosti.
Kada je Brnabić postala predsednica Vlade, očekivanja LGBT zajednice u Srbiji bila su da će ona, osim što se pojavljuje na Paradi ponosa i u javnosti sa svojom partnerkom, učiniti nešto da se zaustavi diskriminacija. Činjenica da se žena koja ne krije svoju seksualnu orijentaciju nalazi na vrhu države, bila je prilika da se iz vlasti pošalje ne samo poruka tolerancije već i predlože i usvoje konkretni zakoni koji bi olakšali brojne probleme građana. To se, međutim, nije dogodilo.
Zakoni koji nedostaju
Iako živi već devet godina u istopolnoj zajednici, premijerka Ana Brnabić zakonski nije roditelj deteta svoje partnerke. Brak je, prema Ustavu Srbije, zajednica muškarca i žene a LGBT partnerstva nisu legalizovana. Veštačka oplodnja nije dozvoljena ne samo istopolnim partnerima već ni ženama koje su bez partnera ili im je zbog zdravstvenih razloga potrebno da pre operacije reproduktivnih organa sačuvaju svoj biološki materijal. Surogat majčinstvo je takođe zabranjeno, pa se neretko “iznajmljuju” žene plaćene da rađaju decu. Usvajanje dece dozvoljeno je samo heteroseksualnim parovima, ne i LGBT građanima.
Premijerka i njena partnerka su, sudeći po nezvaničnim informacijama koje nisu demantovane da je dete rođeno nakon veštačke oplodnje u inostranstvu, prekršile zakone Srbije. Ovaj argument dela javnosti mnogo se manje čuo od ostalih komentara koji su hvalisali ili osuđivali premijerku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je premijerki Brnabić i njenoj partnerki i kritikovao deo javnosti koji je na društvenim mrežama ismevao rođenje deteta. Posebno je usmerio kritiku na popularnog glumca Sergeja Trifunovića koji je od nedavno predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana i jedan od najistaknutijih predvodnika protesta koji već skoro tri meseca traju širom zemlje.
U jutarnjem programu jedne od najgledanijih televizija, TV Prve, predsednik je komentarisao tvitove u kojima je Trifunović pravio neumesne viceve na račun premijerke, pa je tako tema sa roditeljstva u istopolnoj zajednici prebačena na politički okršaj čime su se danima bavili tabloidi. Predsednik je tako još jednom iskoristio priliku da kritikuje opoziciju opisujući je kao “najgori društveni talog lažne političke elite.”
Apsurd ili privilegija
S druge strane, opozicija, koja mesecima na uličnim protestima traži izmene izbornih uslova, medijske slobode i zaštitu od nasilja vlasti, nije odreagovala na problem koji je rođenjem “premijerkinog deteta” postao izrazito aktuelan, a koji stalno diskriminiše brojne građane koji žele da imaju decu ili da žive u istopolnim zajednicama, kao ni činjenicu da je premijerka prekršila zakone. Zaokupljeni drugim temama poput Kosova i dnevnim aferama, Vučićevi protivnici se ponašaju kao da je rođenje deteta privatna stvar premijerke a ne tema koja bi mogla da se nađe u njihovim političkim programima.
Razlog tome je što je veći deo opozicionih stranaka konzervativan, često desno usmeren ili nije spreman da pokrene teme koje ne donose masovnu popularnost. Tolerancija prema LGBT građanima svodi se na prihvatanje manifestacija poput Parade ponosa, ali su homofobija i različiti oblici nasilja stalno prisutni.
Organizacije civilnog društva i LGBT aktivisti redovno izveštavaju o diskriminaciji. Samo u poslednja dva meseca tri puta su napadnute prostorije Prajd info centra u Beogradu a neki od incidenata dogodili su se tokom demonstracija protiv vlasti, što su organizatori i lideri opozicionih stranaka osudili.
Na početku svog mandata premijerka Brnabić je izjavila da Srbija nije konzervativna i homofobna zemlja . Apsurd u kome se sada našla, da je bila primorana da prekrši zakone da bi svojoj partnerki omogućila da rodi dete a da sama nema nikakvo pravo roditeljstva, možda će ubrzati najavljeno donošenje zakona koji bi legalizovao istopolne zajednice. Apsurd, koji je u slučaju premijerke - sporna privilegija.
