(foto wikimedia )
Čini se da je vreme u kome je doprinos regionalnoj stabilnosti bio najvažniji, a povremeno i jedini kriterijum, polako prolazi i da na površinu izbijaju i druga pitanja. Sa “srednjim putem”, Srbije, odnosno sa jednakim oslanjanjem i na Rusiju i na Zapad je, kako stvari sada stoje, definitivno gotovo
Izjava visokog američkog zvaničnika Brajana Hojta Jia da Srbija "ne može sedeti na dve stolice" protumačena je kao nagoveštaj zaoštravanja stava Vašingtona prema Beogradu, odnosno kao poruka da se Srbija što pre opredeli izmedju Rusije i Zapada. Analitičari u Beogradu kažu da je ta izjav signal da je prošlo "zlatno vreme" srpske spoljne politike u kome je mogla da kalkuliše izmedju Rusije i NATO i da dolazi vreme u kome će Beogad morati da se opredeli.
Srpske vlasti su na izjavu reagovale nervozno. Neposredno nakon sastanka Jia sa predsednikom Aleksandrom Vučićem mediji pod kontrolom vlasti su nezvaničo preneli da su razgovori bili teški i otvoreni, uz opasku da će se iz saopštenja koje će biti emitovano videti šta je rekao Ji a šta Vučić, ali "ukoliko američka strana bude želela da saopšti". Iz te, za diplomatiju krajnje neuobičajene formulacije, je bilo potpuno jasno da na srpskoj strani postoji duboko nezadovoljstvo sadržinom razgovora.
Zvanično saopštenje srpske strane, koje je usledilo nekoliko sati kasnije, imalo je nešto mirniji ton i više detalja o temama razgovora. Navedeno je da je američki zvaničnik pohvalio ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i iskazao optimizam za dalji napredak u regionu u narednom periodu, ali i "zabrinutost zbog percepcije da je Srbija jednom nogom na putu ka Evropskoj uniji, a drugom ka savezu sa Rusijom".
U saopštenju je naglašeno da je američki zvaničnik "izrazio i zabrinutost zbog ruskog uticaja u regionu". Navedeno je da je Ji pohvalio napredak Srbije ka ispunjenju svog strateškog cilja - članstva u Evropskoj uniji (EU), i rekao da bi dalji napredak u oblasti vladavine prava i slobode medija, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, bili odlučujući na putu ka tom strateškom cilju. Ali, uz te ključne, od ranije poznate stavove Vašingtona, u zvaničnom saopštenju je ponovljeno i veliko nezadovoljstvo porukama koje je preneo Ji.
Nervoza
"Ji je rekao da zemlja koja hoće da uđe u EU mora tome da bude posvećana 100 odsto i da svojim aktivnostima pokaže da je posvećana EU. I EU ima zajedničku spoljnu politiku i u EU se očekuje da se ta zajednička politika sprovodi", rekao je američki ambasador u Beogradu Kajl Skot komentarišući reagovanja srpske strane na stavove američkog zvaničnika.
Vašington, dakle, želi da se i Srbija, kao jedna od najznačajnijih zemalja u regionu, izjasni o tome gde pripada. Čini se da je vreme u kome je doprinos regionalnoj stabilnosti bio najvažniji, a povremeno i jedini kriterijum, polako prolazi i da na površinu izbijaju i druga pitanja. Na “srednjem putu”, odnosno sa jednakim oslanjanjem i na Rusiju i na Zapad će, kako stvari sada stoje, ubuduće biti teško balansirati.
Na zaključak da regionalna stabilnost prestaje da bude jedini kriterijum ukazuje i činjenica da su, upravo na dan kada je Ji boravio u Beogradu, srpske sudije iz kosovskih opština sa srpskom većinom položile zakletvu pred kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem. Time je i formalno privedena kraju integracija celokupnog kosovskog pravosudnog sistema u okvire kosovskih institucija, što je u skladu sa Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa.
Vlasti u Beogradu su očekivale pohvale za taj potez, smatrajući da Vašington i Brisel treba da budu zadovoljni i da ne treba da obraćaju preteranu pažnju na pitanja koja se tiču vladavine prava, ljudskih prava i odnosa sa Moskvom, ali u umesto toga u prvi plan izbačeni vladavina prava, medijske slobode i odnos sa Moskvom, što je duboko zabrinulo srpske vlasti.
Ruski faktor
Vučićev kabinet je najavio da će predsednik Srbije sadržaj razgovora sa Jiem saopštiti "narednih dana", što znači da mu je potrebno vremena da dobro prouči situaciju i pripremi teren za eventualnu akciju. Nekoliko visokih srpskih zvaničnika odmah je osudilo Jia, naglašavajući da Srbija neće podleći pritiscima, a taboidi su počeli da spekulišu sa mogućnošću raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Najoštriji je bio ministar odbrane Aleksandar Vulin koji je kazao je da je reč o do sada najtežem javnom i "vrlo nediplomatskom" pritisku i da je pravo Srbije da samostalno odlučuje.
Nešto više detalja o pozadini celog slučaja može se saznati iz saopštenja ruskog Ministarstva inostranih poslova, koje je izdato istoga dana kad se Ji sastao sa Vučićem. Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Hojt Brajan Ji tokom boravka u Beogradu je dozvolio sebi niz provokativnih izjava usmerenih na podrivanje rusko-srpske saradnje, navedeno je u tom saopštenju.
"Američki diplomata je grubo tražio od Beograda da preispita svoju saradnju sa Rusijom i fokusira se isključivo na približavanje Evropskoj uniji. On je, takodje neprimereno, emocionalnim izrazima govorio protiv davanja imuniteta i privilegija Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu", kaže se u saopštenju u kome ruska strana poziva američke kolege “da ne nameću svoje neprijateljske ideološke stereotipe koji podrivaju temelje medjunarodne stabilnosti i saradnje na Balkanu i u Evropi u celini".
Rusija je, dakle, požurila da Beogradu i zvanično uputi poruku podrške, što samo dodatno komplikuje poziciju u kojoj se nalazi Vučić. Zapad će nakon takve poruke još podozrivije gledati na odnose Beograda i Moskve i verovatno pojačati nastojanja da privoli Srbiju da se definitivno izjasni gde pripada. Pred srpskim predsednikom se, dakle, nalazi nimalo lak izbor. Iako se vreme za donošenje definitivne odluke ne meri nedeljama i mesecima, ono neumitno curi.
