Bilans poslednjih izbora je da se opozicija posle bojkota vraća u parlament, da vladajuća SNS nema samostalnu većinu da formira vlast a da Aleksandar Vučić i dalje o svemu sam odlučuje. Ono što još uvek nije jasno je šta su njegove buduće, neminovne odluke
Aleksandar Vučić ubedljivo je pobedio na izborima za predsednika Srbije, ali koalicija koju predvodi njegova stranka prvi put, od kada je na vlasti, nema apsolutnu većinu u parlamentu. Opozicija očekuje da će, udružena, nakon usvajanja prigovora o neregularnosti izbora, osvojiti vlast u Beogradu
Mesec dana uoči opštih izbora, predsednik Vučić je tek pod pritiskom međunarodne zajednice osudio napad Rusije na Ukrajinu, ali Srbija se, bar za sada, neće pridružiti sankcijama protiv Moskve
Komparacijom Deklaracija vodećih bosanskohercegovačkih stranaka (SDA, SNSD-a i HDZ-a) moguće je objasniti tegobnu paralizu postojećega političkog sustava, ali i političke i medijske borbe koje će uslijediti za njegovu promjenu
Nekoliko dana kasnije, malo ko da uopšte progovara o osnovnoj temi i eventualnim benefitima promena u pravosudnom sistemu. Politika i predstojeći aprilski izbori prekrili su i ovoga puta sve ostale veoma važne teme, pa i onu da li će i kakvu korist građani Srbije imati od upravo izglasanih ustavnih promena
Kako učiniti efikasnijim federalni sistem u Bosni i Hercegovini? Nekoliko ideja koje predlaže Bojan Vlaški, docent na Pravnom fakultetu u Banjoj Luci, doprinose debati koju smo otvorili o reformama u BiH
Ustavi iz 25 zemalja svijeta uključili su participativne procese za vlastite izmjene, a i ugovore EU nakon Lisabona sada treba reformisati putem participativnog procesa
Pred Srbijom su svakako uzbudljivi dani izazvani, što mnogi nisu očekivali, ekološkim pitanjima koja očigledno sve više dobijaju širi društveni i politički značaj. Vučić ne voli, barem ne javno, da se povlači pred ultimativnim zahtevima sa koje god strane da dolaze. Vrlo je retko za ovih devet godina vlasti tako nešto činio ali ovoga puta nije isključen ni takav scenario jer preko puta nema opoziciju već ekološki osvešćene građane
Ima još mnogo sličnih primera, ne tako drastičnih kao u Linglongu, ali ono što je očigledno je da ubrzani ekonomski rast Srbije ne prati istim tempom i nivo prava zaposlenih u svim tim fabrikama. Ovo pitanje postaje jedno od ključnih kad se govori o ekonomskoj budućnosti Srbije i koliko god vlast pokušavala da minimizira ovaj problem, čini se da će morati vrlo brzo da se suoči sa posledicama ekonomske politike koja se zasniva na dovođenju stranih investitora po svaku cenu
Protest građanskih aktivista još jednom je pokazao koliko je u Srbiji javnost podeljena oko ključnih pitanja suočavanja sa prošlošću, pre svega oko zločina počinjenih u ratovima u bivšoj SFRJ. Ova dešavanja su, međutim, otvorila i mnogo šira pitanja generalnog odnosa aktuelne vlasti prema jednom od najvažnijih regionalnih pitanja za uspostavljanje saradnje i stabilnosti na Zapadnom Balkanu
Politički potezi koji najavljuju jednostrana rješenja u Republici Srpskoj kako bi se zanemarile institucionalne nadležnosti BiH samo naglašavaju dugogodišnju potrebu za ustavnim promjenama
Negativan stav prema radnom dokumentu evroparlamentaraca, međutim, za većinu stranaka koje ga nisu prihvatile ne znači i bojkot izbora koji će se održati u proleće. U opoziciji su uglavnom svesni da bi takav potez bio veoma rizičan i zato se može očekivati dalji nastavak dijaloga. Neizvesno je samo da li će se bitka za izborne uslove voditi u institucijama ili na ulici, a ova druga opcija je ono čega se građani Srbije pribojavaju
Ono što građane zbunjuje je činjenica da, dok brojke obolelih dramatično rastu, u isto vreme odvijaju se bez smetnje javni skupovi, političari se pojavljuju bez maski, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gotovo svakodnevno, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi, otvara fabrike, obilazi gradove i gradilišta pri čemu se ne vodi računa o elementarnim zdravstvenim merama protiv COVID 19
Intervju sa Majom Stojanović, direktorkom Građanskih inicijativa, o sve većem pritisku na organizacije civilnog društva u Srbiji i gušenju kritičke misli
Vučić je čestitao svim medijima koji su dobili ”etiketu“ od Tvitera da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da oni šire ”slobodarske težnje i slobodarske ideje”. Umesto argumentovane rasprave o odluci Tvitera, naročito kad su u pitanju javni servisi koje plaćaju građani, vlast je pokrenula još jednu hajku protiv “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”
Intervju sa Milkom Tadić Mijović, jednom od najznačajnijih crnogorskih novinarki, predsednicom Centra za istraživačko novinarstvo, uvek na prvoj liniji u borbi za bolju državu i za očuvanje slobode izražavanja
U pokušaju odbrane, vođa kriminalnog klana izneo je svoje navodne veze sa vrhom države i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Braneći se od ovakvih izjava predsednik optužuje svakog ko kritikuje vlast i iznosi sumnje o povezanosti - da radi za kriminalce
Intervju sa Vladimirom Pavićevićem, direktorom Društva za istraživanje politike i političke teorije, povodom približavanja prve godišnjice poraza režima predsednika Crne Gore Mila Đukanovića
Jovana Marović u razgovoru za OBC Transeuropa objašnjava svoju odluku da iz komotne pozicije direktorke nevladine organizacije Politikon uđe u vrelu crnogorsku političku arenu kao potpredsednica građanskog pokreta URA
Protivljenje građana, aktivista i dela javnosti o otvaranju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji vlast pokušava da diskredituje teorijama zavere i najavom referenduma prebacujući tako odgovornost na građane
Srpska napredna stranka (SNS), pripajanjem Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića, rešila je, po svemu sudeći, dilemu ko će biti kandidat za gradonačelnika prestonice. Opozicija se još prestrojava, a Dobrica Veselinović iz pokreta ”Ne davimo Beograd“ se nada da se može ponoviti zagrebački scenario koji je doneo pobedu njihovoj sestrinskoj organizaciji ”Možemo!“
Ono što Vučić ne prašta nisu optužbe za korupciju, nelegalno bogaćenje, lažni doktorati. Crvena linija koja, međutim, ne sme da se pređe je potpuna vernost, slepa poslušnost i bespogovorna privrženost Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Na tom testu je, izgleda, pao upravo Nebojša Stefanović i to onog trenutka kada je Vučić saznao da je navodno prisluškivan. Stefanović je učinio pragreh jer nije o tome lično obavestio Aleksandra Vučića
“Posle ovog procesa, tužiocu može da se desi da više uopšte ne radi kao javni tužilac”, pripretio je svojevremeno Dragoljub Simonović, bivši predsednik beogradske opštine Grocka, osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekavanja na paljenje kuće Milana Jovanovića, novinara portala “Žig info“. Simonovićeve reči kao da su se u neku ruku obistinile jer je tužilac u ovom slučaju Predrag Milovanović, imenovanjem u Državno veće tužilaca, ujedno i sklonjen sa ovog predmeta iako se nije složio sa takvom odlukom
Stav da će vratiti Zakon Skupštini Srbije iznenadio je mnoge istomišljenike ali i protivnike predsednika Srbije, pre svega, premijerku Anu Brnabić, deklarisanu pripadnicu LGBT populacije, i ministarku za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanu Čomić u čijem resoru je ova problematika. Na još većim mukama biće poslanici koji će ili morati da napadaju Vladin predlog zakona ili da hvale zakon protiv koga je njihov predsednik stranke. Kako god, očigledan je cilj da Vučić iz cele ove neugodne situacije izađe bez veće štete
Ekologija je posle ovog okupljanja gradjana definitivno postala par excellence političko pitanje. I vlast i opozicija bi morale da razumeju zašto su se građani okupili u tolikom broju. Ko bude bolje razumeo poruke “Ekološkog ustanka”, sasvim sigurno će izvući i određenu političku korist iz ovog nepolitičkog okupljanja
Dok bosansko-hercegovačke vlasti jedne drugima prebacuju problem, migranti i izbjeglice zaglavljeni u BiH žive u neizvijesnosti koju je dodatno zakomplicirala pandemija koronavirusa
U Skupštini Srbije nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) je optužena da je učestvovala u pokušaju državnog udara i ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najnoviji napad na organizacije civilnog društva pokušaj je da se ućutka i marginalizuje i ovaj deo kritičke javnosti
Pet novinarskih udruženja i asocijacija je istupilo iz Vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara nezadovoljnih ćutanjem države na kampanju kriminalizacije istraživačkog portal KRIK koju vode privladini mediji i pojedini funkcioneri vladajuće SNS. Ovaj deo medijske zajednice smatra da je na delu najopasnije targetiranje novinara u poslednjih nekoliko decenija
